Đura Jakšić bio je veliki boem i ogroman deo svoga vremena provodio je u i sada poznatim i vrlo posećenim kafanama Skadarlije Tri šešira i Dva jelena. Tu je pronalazio inspiraciju za svoja slikarska, ali i književna dela. Osim toga, bio je toliko razočaran u ljude oko sebe, u svoj život koji je smatrao promašenim, protraćenim, pa je verovao da jedino kafane mogu da izleče njegovu napaćenu dušu.

Književno stvaralaštvo

Đura Jakšić smatra se jednim od najznačajnih pesnika srpskog romantizma. U njegovim pesmama jasno se mogu osetiti emocije koje su ga prožimale u trenucima stvaranja. Svoju iskrenost, nežnost i krhkost uspeo je tako vešto da pretoči na papir. Njegova mašta nije imala granice, pisao je slobodno, s puno strasti, pisao je pesme o slobodi, rodoljubive pesme. Neke od njegovih najpoznatijih su Otadžbina, Padajte braćo, Ponoć, Putnik, Veče… Jednu od svojih zbirki posvetio je Milanu Obrenović.

Osim pesnika, Đura Jakšić je napisao i 40 pripovedaka, u kojima obrađuje period vladavina dinastije Nemanjić, i 3 drame u stihu: Stanoje Glavaš, Seoba Srbalja i Jelisaveta.

Umire 1878. godine od tuberkuloze i biva sahranjen na Novom groblju u Beogradu. Danas se svake godine u Srpskoj Crnji, mestu kome je rođen, dodeljuje nagrada Đura Jakšić za najbolju zbirku poezije.