Na Vidiku Magazin» Banje u Srbiji

Dvorac Belimarković – srce Vrnjačke Banje

Administrator — Mon, 09 Jan 2012 23:01:07 +0000

Vrnjačka Banja već vekovima svojim lepotama privlači kako domaće, tako i inostrane turiste. Neki je nazivaju i banjom nad banjama, čemu između ostalog doprinosi i velelepni dvorac Belimarković, koji oduzima dah posetiocima baš kao i priroda koja ga okružuje. Ova impozantna građevina nastala je u periodu između 1882. i 1887. godine. Bio je to dvorac generala Jovana Belimarkovića, po kome je i dobio ime. Reč je o ministru srpskog kralja Milana Obrenovića, ali i namesniku tada još maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića.

Pored postojeće crkve, dvorac Belimarković je u Vrnjačkoj Banji najstariji građevinski objekat i podignut je iznad izvora tople vode. Njegovu gradnju dirigovao je Franc Vinter, ugledni austrijski građevinski inženjer, dok je za idejno rešenje zaslužan Pavle Denic, takođe vrsni građevinski inženjer. Stvaraocima ovog današnjeg spomenika kulture uzor su bili severno-italijansko-poljski dvorci. Naime, jasno se oseća duh romantičarskog istorizma, ali i nezaobilazni renesansni elementi. Prilikom gradnje koristio se beli mermer koji je poreklo vodio iz generalovog ličnog majdana ispod planine Goč.

General, a potom njegovi naslednici, u njemu su živeli sve do 1968. godine kada je objekat otkupljen i proglašen kulturnim dobrom Srbije kojim danas upravlja Kulturni centar Vrnjačka Banja.

Danas, u prostorima ovoga dvorca, nalazi se Zavičajni muzej koji nudi posetiocima svoje bogate istorijske, arheološke, etnografske, umetničke i prirodnjačke zbirke. Stalna postavka muzeja podrazumeva tri izložbe, a to su Ladarište – praistorija Vrnjaca, Etnografsko naslede Vrnjacke Banje i Spomen soba generala Belimarkovića, a u sezoni se postavlja i Umetnička zbirka Zamka kulture, koja obuhvata slike, skulpture i grafiku srpskih autora iz druge polovine 20. veka.

Prva izložba su zapravo tragovi najstarijeg naseljavanja na teritoriji Vrnjačke Banje, a potiču čak iz mlađeg kamenog doba. Druga izložba se bavi načinom života stanovnika vrnjačke teritorije u periodu od druge polovine 19. do šezdesetih godina 20. veka. Treća izložba, izložba Spomen soba generala Belimarkovića podrazumeva deo nameštaja i predmeta koje je koristio general Jovan Belimarković.

Osim izložbi, u današnjem Zamku kulture se održavaju i razna druga kulturna dešavanja kao što su koncerti, promocije knjiga, predavanja i dr.

Sokobanja – Obrenovićeva miljenica

Administrator — Thu, 28 Jul 2011 11:51:36 +0000

Sokobanja veselo se smestila u istočnu Srbiju sa sve svojom bujnom prirodom koja malo koga ostavlja ravnodušnim. Leži na obali nemirne reke Moravice i predstavlja jedno od najposećenijih mesta u čitavoj Srbiji. Veliki broj kafića duž glavnog šetališta čini je izuzetno atraktivnom i privlačnom za mlade, iako je Sokobanja poznata i kao jedno od vrsnih lečilišta.

Obrenovićevo konačište

Sokobanja leži između dveju velelepnih planina Rtnja i Ozrena što joj u mnogome daje na lepoti baš kao i Sokobanjska Moravica koja kroz nju protiče. Ono što možda najviše privlači pažnju posetiocima ovog mesta je Milošev konak. On se nalazi na sredini šetališta, a knez Miloš Obrenović podigao ga je još u 19. veku. Ako okrenete leđa konaku, jasno ćete videti kupole amama iz 15. veka. Nekada staro tursko kupatilo danas je pretvoreno u moderan i vrlo posećen wellness centar.

Nek’ je veselo

Ljubiteljima kvalitetne narodne muzike Sokobanja je poznata po manifestaciji Prva harmonika, takmičenju harmonikaša koje se tradicionalno održava svakog leta, pred kraj meseca avgusta. Takmičenje je prvi put organizovano 1962. godine. Broj zainteresovanih kandidata, ali i publike rastao je iz godine u godinu, te je manifestacija poprimila međunarodni karakter. Broj učesnika svake godine kreće se od 5.000 do 7.000.

Sokograd

Za Sokobanju vezuje se i srednjevekovni grad Sokograd, udaljen od banje svega 2 km. U sastavu srpske srednjevekovne države je još od 12. veka kada ga je zauzeo Stefan Nemanja. Nedaleko od puta koji vodi ka njemu nalazi se i izvor Vodomara.

Banja Ždrelo – zamak usred banje

Administrator — Wed, 27 Jul 2011 14:36:59 +0000

Banja Ždrelo nalazi se svega nekoliko kilometara od Petrovca na Mlavi, a posebnu čar njenom izgledu daju Homoljske planine koje je okružuju. Njeno izvorište otkriveno je 80ih godina 20og veka i to sasvim slučajno prilikom istraživanja naslaga uglja. Vrlo visoka temperatura vode čiji je banja Ždrelo ponosni vlasnik omogućuje stanovnicima, ali i brojnim turistima da se kupaju na otvorenom čak i tokom zime.

Kulturno bogatstvo

Banja Ždrelo dobila je ime zahvaljujući svom položaju, s obzirom da se nalazi odmah na ulazu u Gornjačku klisuru. Okolina banje je kulturno vrlo bogata, pa ako se nekada nađete u njoj nikako nemojte propustiti da posetite obližnji manastir Gornjak koji je u 14. veku podigao car Lazar Hrebeljanović, a pažnje su takođe vredne i srednjevekovne crkve Mitropolija, Reskovica i Blagoveštenje.

Lekovita voda

Temperatura vode je čak 40 stepeni, ali to ne predstavlja nikakvu opasnost po zdravlje ako, recimo, nakon kupanja u njoj izađete iz vode i to dok je napolju -10 stepeni. Kako? Naime, bazeni čine samo deo kompleksa sa čijim ostatkom su povezani velikim providnim tunelom. Možda su upravo ovi bazeni razlog zbog kojeg turisti dolaze iz čitave zemlje, pa i šire.

Iako je banja Ždrelo zbog navedenih bazena vrlo privlačna mlađoj populaciji, doktori je vrlo često preporučuju pre svega radi lečenja. Njena lekovita voda pomaže u borbi protiv najrazličitijih bolesti među kojima su one kožne, reumatizam, a vrlo je pogodna i pri oporavku nakon preloma kostiju. S obzirom da je bakteriološki ispravna, onima koji imaju problema sa gastritisom preporučuje se da je piju ohlađenu.

Zamak u srcu Ždrela

Banja Ždrelo diči se hotelom kakav ima. Ako ga pogledate, shvatićete zašto toliko privlači pažnju. Priznaćete, izuzetno je originalan. Izgleda kao srednjevekovni zamak, a ustvari ima mnogo više prednosti od njega s obzirom na ponude kojima svakodnevno oduševljava svoje posetioce.

Banja Vrdnik – blago Fruške gore

Administrator — Tue, 26 Jul 2011 14:16:32 +0000

Banja Vrdnik smeštena je u sred bogate, bujne prirode, jednako lepe u svim godišnjim dobima, na južnoj strani predivne Fruške gore. Iako u svojoj ponudi ima dosta sadržaja koji privlače mlade, ipak se ova destinacija pokazala kao primamljivija nešto starijima. Banja Vrdnik ima vrlo razvijen turizam zahvaljujući svojoj neposrednoj okolini, no njeni posetioci mahom dolaze radi lečenja i rekreacije.

Lekovita voda

Banja Vrdnik najviše je poznata po svom izvoru kisele mineralne vode koji je otkriven tek 50ih godina prošloga veka, a što se tiče njegovih kapaciteta, on daje čak 50 litara vode u minutu. Ipak, to nije jedini. Tu je i izvor čija temperatura može dostići čak 33 stepena, zbog čega se koristi za lečenje reumatizma, ali i mnogih drugih zdravstvenih tegoba.

Manastir Vrdnik

Još jedan od razloga zašto banja Vrdnik privlači ne samo domaće, već i inostrane turiste jeste manastir Vrdnik čiji je osnivač car Lazar. Za vreme najezde Turaka bio je spaljen, uništen do temelja, ali su ga monasi iz Ravanice vrlo brzo obnovili, a ubrzo u njemu sahranili i Lazarove mošti koje će kasnije biti premeštene u manastir Ravanicu. Sve do 1941. godine manastir će čuvati odeću, pokrov za lice i mnogobrojne vredne predmete koji su nekada bili u vlasništvu kneza Lazara. Ipak, danas ovde počiva samo deo moštiju i po koji komad njegove odeće.

Mošti svete velikomučenice Anastasije i deo moštiju svetog Teodora Tirona takođe čine deo manastirskog blaga, baš kao i svetinje sa groba Hristovog.

Banja Vrujci – lekovitost na sve strane

Administrator — Mon, 25 Jul 2011 15:31:37 +0000

Banja Vrujci postala je narodno lečilište još tridesetih godina 20og veka. Njenu lekovitu vodu otkrili su učesnici Kolubarske bitke koji su svoje rane lečili kupajući se u njoj. Od tada, Banja Vrujci ne prestaje da bude jedna od glavnih destinacija onih koji imaju najrazličitijih zdravstvenih problema, ali i ljubitelja dugih šetnji po prirodi, svežeg vazduha i razgledanja predivnih pejzaža.

Vrujačka lekovita voda

Banja Vrujci , kao što smo već pomenuli, poseduje izvor lekovite vode koja je poznata kao svojevsrtan lek protiv očnih, želudačnih problema, ali i za izbacivanje kamena u bubregu. Temperature vode je oko 25 stepeni i ona se može točiti u svim banjskim objektima.

Osim ove pijaće, tu je i termalna voda u kojoj se kupaju ljudi sa najrazličitijim zdravstvenim problemima. Njena temperatura varira od 34 do 37 stepeni, a preporučuje se osobama koje muče reuma, ginekološka oboljenja, bolesti lokomotornog aparata i još mnogo toga drugog.

Lekovito blato

No, to nije jedino blago koje Banja Vrujci nesebično nudi svim svojim posetiocima. Osim lekovite vode, ona poseduje i lekovito blato koje sadrži na hiljade puta veće koncentracije jedinjenja od vode. Ovo radioaktivno blato leči reumu, išijas, dermatološke probleme, ali i mnogo toga drugog.

Okolina vredna pažnje

Tačno je da je Banja Vrujci mnogo poznatija kao lečilište, nego li kao turistično mesto. Međutim, u njenoj neposrednoj blizini nalaze se izletišta koja je šteta ne obići. U Struganiku, koji je svega nekoliko kilometara od Vrujaca, nalazi se rodna kuća vojvode Živojina Mišića u kojoj svi turisti imaju priliku da saznaju štošta o njemu i njegovom životu. Ni Ribnička pećina nije tako daleko, a vredi obići je, a najinteresantniji je sam ulaz koji ima oblik trougla. Međutim, onim kivnim na slepe miševe nikako nije prporučljivo da ulaze s obzirom da ovde živi čak petnaest različitih vrsta. Manastir Lelić takođe je od ogromnog značaja, mesto rođenja vladike Nikolaja Velimirovića.

Banja Koviljača – kraljevska banja

Administrator — Fri, 24 Jun 2011 23:01:15 +0000

Banja Koviljača jedno je od omiljenih odmarališta u Srbiji, naročito među nešto starijom populacijom, lojubiteljima mira, tišine, predivne prirode i čistog vazduha. Ova, kako je zovu, kraljevska banja nalazi se u zapadnoj Srbiji, u opštini Loznica, međutim granični prelaz sa Bosnom i Hercegovinom udaljen je svega 5 km.

Banja Koviljača ne samo da je odavno naseljena, već su neka istraživanja pokazala da su ovde čak i u 18. veku bogati trgovci širom Evrope dolazili da se leče njenim vodama i uživaju u njenim lepotama. Priča se i da su Turci baš u ovome mestu bili sagradili kupatilo u koje su žene dolazile da se leče od raznoraznih boljki.

Kako je otkriveno da je voda Banje Koviljače lekovita?

Naime, Banja Koviljača nekada je imala vrlo pogrdno ime – Smrdana banja. Doduše, s razlogom. I dan danas ovde postoji izvorište termomineralne vode, sumporovite vode koja nema ni malo prijatan miris. Tako neprivlačna, svima je smetala zbog „opojnih mirisa“ koje je širila. Karavanski put prolazio je pored ovog izvora pored kojeg su putnici namernici jednom prilikom morali da se zaustave zbog iznemoglog konja koji je bio u ranama od silnog tovara i pešačenja. Da li slučajno ili instiktivno, konj je legao u sumporovitu vodu i u njoj proveo neko vreme. Sutradan, kada su videli da je konj živnuo, ljudi su bili očarani moći koju smrdljiva voda poseduje.

Poznati Srbi u Banji Koviljači

Pouzdano se zna da su mnogi veliki ljudi voleli da posećuju Banju Koviljaču, kao na primer Vožd Karađorđe, kralj Aleksandar Obrenović, Dositej Obradović, ali i Vuk Karadžić koji se rodio nedaleko odavde. Tršić, njegovo rodno mesto, nalazi se svega 10-ak km od Loznice. U ovom malenom selu nalazi se spomen kuća i mini etno park, a u neposrednoj blizini je bistra Žeravija. Vukova kuća je restaurirana, ali i dalje čuva neke njemu vrlo svojstvene predmete kojima se sluužio za života.

Velelepni hoteli podignuti su u prvim decenijama 20. veka. Međutim, još jedan objekat koji je bio izrazito privlačan posetiocima bio je poznati Kursalon u kome je otvorena prva kockarnica na Balkanu.

Vrnjačka Banja – lečilište i turistički centar

Administrator — Wed, 08 Jun 2011 11:50:22 +0000

Vrnjačka Banja ne samo da je najveća banja u Srbiji, već ponosno nosi i epitet jedne od najlepših u kojoj uživaju kako stariji, tako i oni nešto mlađi, ljubitelji prirode, prelepih parkova i neograničenih količina svežeg, čistog vazduha. Prelepa šetališta okružena cvećem najrazličitijih boja nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, pa nije ni čudo što je toliko posećena, naročito u proleće i leto.

Vrnjačka Banja je od Beograda udaljena 200km, a najbliži gradovi su joj Trstenik i Kraljevo. Nedaleko od nje se nalazi i planina Goč, ali i Zapadna Morava. Ona poseduje čak sedam izvora mineralne vode od kojih se neke koriste pri lečenju raznoraznih boljki među kojima su i dijabetes, čir, zapaljenje želuca, problemi sa mokraćnim putevima i dr.

Nedavno je dokazano da ove vode pomažu ženama i u lečenju nekih bolseti polnih organa, što pijenjem, što kupanjemu samoj vodi. Naučnici su takođe ustanovili da nije mali ni broj onih žena kojima je vrnjačka voda pomogla da ostanu u drugom stanju, zbog čega nerotkinje širom sveta dolaze da pokušaju da svoj problem reše na ovaj način.

Lečilište od davnina

Na jednom od izvora tople mineralne vode u Vrnjačkoj Banji, stari Rimljani su još u II veku izgradili lečilište koje se zvalo Aquae Orcinae, o čemu između ostalog svedoče i rimsko kupatilo i pregršt kovanog novca toga vremena koji je ostavljan uz izvor.

Moderna Vrnjačka Banja , najsličnija onakvoj kakva je danas, počela je da se gradi krajem šezdesetih godina 19. veka kada je načelnik Kruševca sa još nekolicinom viđenijih ljudi osnovao Osnovatelno fundatorsko društvo kiselo-vruće vode u Vrnjcima. Tada je započeta izgradnja banjskih objekata. Međutim, radovi će biti obustavljeni, što zbog nemarnosti, što zbog nedostatka sredstava, ali samo do osamdesetih godina kada će se ovde izgraditi i vila namesnika kralja Aleksandra Obrenovića, generala Jovana Belimarkovića.

Karneval

Vrnjački karneval slavi se svake godine u julu mesecu i traje nedelju dana. Tada se ovde održava veliki broj koncerata, pozorišnih predstava, maskenbala i sl, a glavni događaj je Velika međunarodna karnevalska povorka. O uspehu ove turističke manifestacije svedoči i Turistički cvet, prestižna nagrada koju dodeljuje Turistička organizacija Srbije uz podršku Ministarstva trgovine, turizma i usluga.