Nesuglasice sa Vizantijom

Stefan Nemanja je za vreme vladavine svoga brata Tihomira upravljao župama Reke, Ibar, Rasina, Toplica, a titulu velikog župana dobija 1166. godine. Igrajući ovu veoma važnu ulogu, zaključio je da je najbolje da oslonac potraži u Ugarskoj i Mletačkoj Republici okrenuvši tako leđa vizantijskom caru Komninu. Međutim, vrlo brzo je shvatio da je načinio grešku zbog koje bi možda mogla da ispašta čitava Srbija. Naime, poverenje koje je Stefan Nemanja imao u Mađare poljuljalo se onog trenutka kada je na ugarskom prestolu došlo do smene vlasti. U to isto vreme, Komninova vojska kreće u napad na Srbiju. Kako bi spasao svoju zemlju, svoj narod i povratio carevo poverenje, Stefan Nemanja odlazi pred njega sa užetom oko vrata, bos, predaje mu mač i moli za oprost. Poštedevši ga, ali želeći da ga ponizi, Komnin ga kroz čitav Carigrad sprovodi kao roba.

Doprinos Srbiji

Veliki župan se u mnogome oslanjao i na crkvu koja je nastojala da mu pomogne, te tako pravoslavlje zahvaljujući njemu postaje državna vera, a širom Srbije počinju da niču velelepni manastiri i crkve, te samim tim raste i broj pravoslavnih vernika.

Tokom svoje vladavine, koja je trajala od 1166. do 1196. godine, Stefan Nemanja je uspeo da proširi granice Srbije do moravske i kosovsko-metohijske doline.

Sveti Simeon

Nakon trideset godina posve uspešne vladavine, Stefan Nemanja se odriče prestola u korist Stefana, svog srednjeg sina. Vukan, njegov najstariji sin, na upravu dobija Hvosno, Toplicu i Zetu, a najmlađi Rastko svoj život posvećuje Bogu, odlazi u manastir na Svetoj Gori gde postaje monah Sava. Sveti Sava danas se slavi 27. januara.

Sledeći Savin primer, Stefan Nemanja i njegova supruga Ana takođe će se zamonašiti. On dobija ime Simeon, a Ana postaje Anastasija. Zajedno sa Svetim Savom 1199. godine podiže na Svetoj Gori manastir Hilandar. Godine 1200. umire, a nakon nekoliko godina od njegove smrt srpska pravoslavna crkva proglašava ga za svetitelja.

Odlazak na Svetu goru

Sveti Sava imao je samo sedamnaest kada je sam odlučio da ode na Svetu Goru. Ova ideja ni malo se nije dopadala njegovim roditeljima, pa je bio primoran da pobegne od kuće. Nemogavši da ga pronađe, ugledni Stefan Nemanja slao je poteru na sve strane kako bi ga sprečio da napravi taj korak. Međutim, kada su konačno uspeli da ga pronađu, Rastko je već primio monaški čin i dobio ime Sava. Iako se ne zna tačno u kom od manastira se zamonišao, veruje se da je u pitanju grčki manastir Vatoped.

Boraveći u Vatopedu, Sveti Sava je neprekidno čitao dela ruske bogoslovske književnosti, učio se molitvi i družio sa ljudima istog opredeljenja od kojih će mu neki biti čak i uzori kada je u pitanju uređenje crkvenog života. Kada je Stefan Nemanja doneo odluku da se 1196. godine povuče sa prestola, otišao je na Svetu goru i pridružio se svom najmlađem sinu. Nakon što se zamonašio, dobio je ie Simeon.  

Hilandar

Boraveći zajedno, Sveti Sava i Sveti Simeon došli su na ideju da na Svetoj gori osnuju srpski manastir Hilandar. Uprkos nekolicini problema, uspeli su da je ostvare, a za prvog igumana izabran je monah Metodije sa kojim su bili vrlo bliski.

Stefan Nemanja tj. Sveti Simeon umro je u Hilandaru 1199. godine, a evo kako je Sveti Sava opisao život nakon očeve smrtu u delu „Žitije Svetog Simeona Nemanje“:

„Kаdа je ovаj blаženi otаc nаš prešаo u večni pokoj, zаvetom ostаvi mаnаstir meni grešnome u skromnom nekom stаnju, u kojem mi otide, nekogа prepodobnog mužа, po imenu Metodijа, sа još četrnаestoricom monаhа. Obuze me velikа tugа i bojаzаn, jedno od pustoši, а drugo zbog strаhа od bezbožnih rаzbojnikа. Ali kаko se izvoli ljubаvi Bogomаtere i Nаstаvnice nаše i svetim molitvаmа gospodinа Simeonа, tаj hrаm od neznаtnog i mаlog uznese se u velelepnu pojаvu. I posle mаlo vremenа skupih devedeset monаhа u brаtstvu i sve spremih što je nа potrebu mаnаstiru.“

Sveti Sava je i prvi srpski arhiepiskop, a na tom položaju bio je sve do 1234. godine kada odlučuje da se povuče i na svoje mesto postavlja svog učenika Arsenija. Nakon toga, kreće na drugo hodočašće u Svetu zemlju na kojem je i umro stigavši u Trnovo 27. januara 1236. godine. Upravo tog dana svi pravoslavni vernici slave prosvetitelja srpskog Svetog Savu.

Sveti Sava

Manastir Studenica je građen u nekoliko faza i mnogi ga smatraju za jedan od najlepših. Stefan Nemanja gradio je manastir do 1196. godina, a onda je odlučio da presto prepusti svome sinu Stefanu i ode u Hilandar. Tamo se upokojio 1199. godine, a Stefan je, zbog nasleđenog prestola, došao u sokob sa bratom Vukanom. Stefanov treći sin, Sveti Sava, u dogovoru sa braćom prenosi očeve mošti i nad njima miri zavađenu braću. Mošti su smeštene u Bogorodičinu crkvu u prethodno pripremljenu grobnicu.

Sveti Sava je u Studenici boravio do 13. veka i ona tada postaje ne samo duhovni, već i kulturni i medicinski centar. Delo „Studenički tipik“ koje je napisao, govori o životu njegovog oca, duhovnom i monaškom životu toga doba. Pripratu ispred Bogorodičinog hrama podigao je kralj Radoslav, dok je kralj Milutin zaslužan za malu crkvu posvećenu svetom Joakimu i Ani.

Prevaziđene nedaće

Crkve su, baš kao i srpski narod, pretrpele žestoke napade Turaka. Manastir Studenica je opljačkan, a potom i spaljen. Na svu sreću, neki od monaha su uspeli da se sklone zajedno sa moštima Stefana Nemanje, tj. Svetog Simeona. Odatle su prvo bile prenete u manastir Kalenić, ali se 1839. ponovo vraćaju u manastir Studenica .

Manastirska crkva obnovljena je 1846. godine, ali krajnje nestručno, s obzirom da su stare vredne freske sakrivene malterom, a preko njih naslikane nove. Međutim, vek kasnije, malter je skinut i crkva je dobila stari-novi izgled kakvim i danas zrači.