Nacionalni park Kopaonik – neprocenjivo prirodno bogatstvo

29.08.2011 11:18 AM

Nacionalni park Kopaonik smešten je u centralnom delu Srbije, a istoimena planina dobila je ovu titulu još 1981. godine. Najveća je i po mnogima najlepša planina u Srbiji za šta su najzaslužniji pejzaži, mnogobrojne vrste biljaka i životinja, ali i turistički kompleksi koji je ispunjavaju.

Bogata planina

Planina Kopaonik naziva se još i planinom sunca s obzirom na broj sunčanih dana u godini koji premašuje 200. Zimi je ovde idealno provoditi vreme, jer temperature nisu suviše niske, a snega ponovo ima na pretek baš kao i skijaških staza od kojih je svaka gotovo čitave sezone krcata.

Kopaonik je takođe nadaleko poznat po svojim rudnim bogatstvima. Ruda metala, minerala, cinka, olova i gvožđa ovde ima u pozamašnim količinama za šta su krivi mineralni rastopi koji su zbog visokih temperatura u kombinaciji sa snažnim pritiscima izazvali promene na stenama.

Kopaonik se ponosi svojim predivnim jezerima na kojima počiva, a najveće među njima jeste Semeteško jezero ispod Orlovca. Jezero je izuzetno toplo. Tokom leta temperatura dostiže i 20 stepeni, a prosečna temperatura tokom ostatka godine je 10 stepeni.

Nacionalni park Kopaonik izuzetno je bogat rezervatima prirode, prirodnim spomenicima, geološkim, hidrološkim i geomorfološkim objektima. Prirodnih rezervata ima 13 i to su Kozje stene, Vučak, Mrkonja, Duboka, Jelak, Jankova bara, Barska reka, Suvo rudište, Gobelja, Metođe, Samokovska reka, Jelovarnik i Bele stene.

Kopaonik Pančiću

Ako odlučite da posetite nacionalni park Kopaonik nikako ne bi trebalo da zaobiđete Pančićev mauzolej. Naime, priznati srpski botaničar Josif Pančić obilazio je i istraživao za života mnoge srpske planine. Međutim, najviše ga je očarao upravo Kopaonik na kojem je bio čak 16 puta. Nakon poslednje posete ovoj planini, Pančić je izrazio želju da ovde bude sahranjen. Srpska akademija nauka i umetnosti i planinari Srbije ispunili su mu poslednju želju sahranivši ga na sada već Pančićevom vrhu na Kopaoniku u kovčegu od Pančićeve omorike. Na ploči koja se nalazi na mauzoleju stoje sledeće reči:

Ostvarujemo zavet Pančićev. Prenosimo ga da ovde večno počiva. Objavljujemo njegovu poruku upućenu srpskoj omladini: “Da će tek dubokim upoznavanjem i proučavanjem prirode naše zemlje pokazati koliko voli i poštuje svoju otadžbinu”.

7.7.1951. godine,

Srpska akademija nauka Univerzitet u Beogradu,

Planinarski savez NRS

Popularity: 2% [?]

Pregled komentara (0)

Pošaljite komentar

Ocena: 0,00 od 0 glasova

Oznake teksta

Slični tekstovi

• Nacionalni park Tara – čuvar Pančićeve omorike
• Dvorac Baba Pusta
• Manastir Žiča
• Manastir Banja
• Selo Gornja Kravarica