Krajem 19. veka narodna nošnja se značajno menja i vrlo nošene postaju svilene haljine. No, one nisu bile jednodelne kao ove danas. Bile su sačinjene iz dva dela, a gornja bluza nosila se preko suknje. Umesto jeleka, zimi se nosio prsluk od pliša koji je bio ukrašen kragnom od plemenitog krzna. Ipak, ovako nešto mogle su sebi da priušte samo devojke iz bogate kuće.

Čak i tada su Vojvođanke znale za aksesoare, te su oko vrata nosile seferine. Tokom svečanih prilika, na glavi su nosile džegu, malu svilenu trouglastu maramu. Međutim, džega je evoluirala u kapicu od kojih je jedan deo pokrivao punđu, a drugi padao niz vrat. I one su takođe ukrašavane živopisnim vezovima jarkih boja.

Muška narodna nošnja bila je sačinjena od platnene odeće u beloj boji nošene odmah do tela. Činile su je široke gaće i jednako široka udobna košulja. Preko toga nošen je crni štofani prsluk ili prsluk izrađen od somota i svile. Kad malo zahladi, u jesen se ova odeće upotpunjavala suknenim kaputem zvanim kabanica ili, drugačije, doroc. Pošto je platno bilo vrlo tanko da bi se samo nosilo i tokom hladne zime, preko gaća su nošene štofane čakšire u crnoj boji, dok se preko košulje oblačio kaput iste boje. Nošen je i pršnjak i krzneni kožuh, ali i krznena duga odeća opaklija, ducin ili bundaš

No, postojale su i muške bele platnene suknje koje su se nosile prilikom određenih svečanih prilika i to leti. Bile su plisirane, a uz ivicu ukrašene ažurom, odnosno izvlačenjem žice iz osnove. Međutim, posle prvog svetskog rata muškarci su potpuno prestali da se odevaju u suknje.

Ornamenti na odeći

Veoma se držalo do ukrašavanja ne samo suknji, već i gaća i košulja. Košulje su se najčešće ukrašavale u predelu grudi, belim ili vezom u zlatnoj boji. Ti vezovi su se nazivali plastroni, nedra ili formeti.

Iako su štofani, somotski ili plišani prsluci uglavnom su bili crne boje, momci su ih nosili ukrašene vezom koji je, kako bi odevni predmet izgledao još bogatije, bio zlatne ili srebrne boje. Veličina, način izrade veza i odabrani motivi prikazivali su bogatstvo momka koji nosi prsluk.

A na nogama…

Što se obuće tiče, leti se svečana narodna nošnja upotpunjavala lakovanim kožnim čizmama ili kožnim opancima. Međutim, oni siromašniji nisu mogli da priušte ovakvu udobnost svojoj nozi, te su nosili papuče. Zimi su takođe nošene kožne čizme ili opanci sa obojcima čiju su ulogu kasnije preuzele čarape. U predelu Bačke, muškarci su tokom zime nosili drvenu obuću, klompe sa kojima je bilo lako hodati po klizavici i snegu. Pošto su pravljene od drveta u kojem je bilo teško ostati toplih nogu, u klompe su stavljali slamu ili seno, pa su zbog toga uvek morale biti veće bar za jedan broj.