1)      rečca NE u odričnim oblicima glagola (ne mogu, ne idem, ne čitam, ne jedem i sl.)

2)      upitna rečca LI (Da li imaš novca? Hoćeš li u bioskop? Možeš li da me pozoveš? i sl.)

3)      zamenice NIKO, NIŠTA, NIKAKAV, NIČIJI, NIKOJI uz predloge (ni u čijem, ni za koga, ni sa kim i sl.)

Sastavljeno se pišu:

1)      nazivi stanovnika naselja koji u sebi sadrže dve reči (Novosađanka, Novopazarac, Crnogorac i sl.)

2)      složenice sa jednim akcentom čiji se prvi deo ne menja (jugoistočni, uvući, pismonoša i sl.)

3)      rečca NE uz imenice i prideve (nepismen, neobrazovan, nevaspitan, neznanje, nepoštenje, neiskrenost i sl.)

4)      rečca NAJ u superlativu (najjači, najjednostavniji, najugledniji, najpriličniji i sl.)

5)      neki složeni prilozi i predlozi: malopre, otprilike, uoči, povrh, najednom, napamet i sl.)

6)      prisvojni pridevi koji su izvedeni od naziva mesta koja se sastoje od dve akcentovane reči (južnoamerički i sl.)

7)      imenice PREPODNE i POPODNE koje označavaju vreme u celini (U školi smo proveli čitavo prepodne/popodne. i sl.)

Koje reči se pišu velikim slovom?

1.  imena, prezimena i nadimci ljudi: Marko, Milica, Jeca, Zoran, Jovanović, Petrović

2. imena životinja: Žuća, Bleki, Ben, Lara, Srećko

3. imena božanstava i planeta: Zemlja, Jupiter, Venera, Mars, Zevs, Afrodita

4.  geografska imena: Beograd, Kraljevo, Niš, Novi Sad, Kruševac, Takovo, Bogovađa, Dunav, Kopaonik, Balkansko poluostrvo, Palić, Fruška gora

5. nazivi ustanova, društava i firmi: Jugoslovensko dramsko pozorište, Medicinski fakultet, Osnovna škola „Sveti Sava“, Sportsko društvo „Partizan“

6.   imena građevina: Ajfelova kula, Krivi Toranj, Luvr, Koloseum

7.   imena trgova i ulica: Bulevar kralja Aleksandra, Ulica Zorana Đinđića, Studentski trg

8. imena praznika: Božić, Uskrs, Bogojavljenje, Bajram, Prvi maj, Nova godina

9. imena knjiga, novina, časopisa: Svet kompjutera, Kosmopoliten, Majstor i Margarita, Zločin i kazna, Opšta enciklopedija

10.  prisvojni pridevi koji se završavaju sufiksima –ov, -ev i –in: Markov, Jovanov, Beograđankin

Veliko slovo u rečenici:

1.    početna reč u rečenici uvek se piše velikim slovom: Njegova žena je prava dama. Sneg je prekrio čitav grad. Možda ćemo svratiti večeras.

2.  kada je u pitanju upravni govor, reč koja sledi nakon dve tačke mora biti napisana velikim slovom: Učiteljica reče Jovanu: „Moraš više učiti.“

3.  nakon što se nekome direktno obratimo u pismo rečima: Dragi Marko, Poštovana gospođo Petrović, sledeći red započećemo velikim slovom:

Dragi Nikola,

Ovde se super provodimo…

4.  zamenice Vi i Vaš pišu se velikim slovom kada prema nekome želimo da iskažemo veliko poštovanje: Zadovoljstvo mi je da Vas pozovem. Oduševljena sam Vašim malopređašnjim izlaganjem.

Malim slovom pišu se:

1.    zamenice vi i vaš u slučaju da se obraća ne jednoj osobi, već čitavoj grupi: Gledaćemo vas na TV-u večeras? Blagovremeno ćemo vas obavestiti o tome.

2.   prisvojni pridevi koji se završavaju sufiksima –ski, -čki i –ški: beogradski, novosadski, kragujevački, niški, subotički

3. nastavak rečenice nakon upravnog govora: „Idete sa nama?“ – upitao je. ili „Odlučite li da idemo“, reče razdragano, „verujte da će nam biti vrlo zabavno.“