Vlaški običaji koji se tiču kulta mrtvih vezuju se za bogatu trpezu na kojoj se nalazi sva hrana u kojoj je pokojnik za ovog života neizmerno uživao. Kada se dođe na groblje, sva napravljena jela šire se po grobu zajedno sa cvećem i pali se tamjan, a potom se peva pesma kojom se budi umrli. Potom sledi polivanje groba bistrom vodom kojom pokojnik treba da se umije, a zatim se pali sveća kako bi video gde je hrana.

Kada neki Vlah umre, veoma značajnu ulogu igraju starije žene koje žive u blizini i koje su bile u dobrim odnosima sa pokojnim. One ga kupaju, oblače, brijaju, češljaju. Pošto se stavi u sanduk, u ruke mu se stavi sveća obavijena cvećem. Pre pravoslavnog opela, opelo vrše iste ove žene. Najstarija peva i na taj način usmerava pokojnikovu dušu ka onome svetu.

Kada se sanduk spusti u raku, pre nego što se grob zatvori, u njega silazi jedna od žena koja je učestvovala u prethodno pomenutim aktivnostima. Orahovom granom, a potom keceljom ili belom krpom čisti sanduk i kadi ga svećom. Po zatrpavanju humke svi odlaze sa groba.

Kada se porodica i zvanice vrate kući, jedan gost uzima upaljenu sveću i paricu i tako na nekoliko sati preuzima ulogu koju je pokojnik imao za života.