Večernje bogosluženje koje se služi u svim pravoslavnim hramovima ima posebnu čar kada je Vrbica . Crkve su prepune dece najrazličitijeg uzrasta, jer je u pitanju praznik dece kada im majke, osim što ih sečano obuku, kupe zvončiće vezane za trobojku. To ih naročito raduje. Zvončići oko vrata simbolično predstavljaju pobedu nad smrti. Naime, na Lazarevu subotu, za koju smo reklida se još zove i Vrbica , Isus je umrlog prijatelja Lazara oživeo, dok su deca, u znak pobede, Hrista pozdravljala vrbovim grančicama.

Povratak u život

Četvorodnevni Lazar živeo je u Vitaniji sa svojim sestrama Martom i Marijom. Kada je preminuo, bio je sahranjen četiri dana pre nego što je isus došao. Došavši, Hrist je naredio se skloni grobni kamen i pozvao Lazara da izađe, što se i dogodilo. Upravo to čudo razljutilo je judejske sveštenike zbog čega su mu presudili raspećem.

Nakon vaskrsenja, Lazar je živeo na Kipru još četrdeset godina, a njegove mošti odatle su prenete u Carigrad 890. godine, gde i danas počivaju.

Običaji

Na vrbicu, u crkvu unose tek olistali vrbovi lastari koje sveštenik osveti, a potom podeli narodu. Sledi trokratni ophod, te svi vernici koji su te večeri došli u crkvu zajedno obilaze oko nje i pevaju tropar. Kada se služba završi, vrbove grančice se odnose kućama i ostavljaju pored ikone.

Kod starih Slovena postojali su običaji kićenja zeenilom, a vrba je bila naročito omiljena. Ona je simbolisala napredak u svakom pogledu, podmlađivanje i verovalo se da odagnava bolest i mnoga druga zla. U selima širom Srbije nekada se negovao običaj po imenu Lazarice. Tog dana, devojke su se kitile vrbom i tako “odevene” išle od kuće do kuće pevajući pesme kojima se priziva zdravlje. Danas, ovaj običaj je malo gde sačuvan.

Hristovo krštenje 

Ranu mladost Sveti Jovan je proveo u porodici, a kada je odrastao, otišao je od kuće i odlučio da živi u pustinji kako bi apsolutno mogao i duhom i telom da se posveti molitvi i postu. Pustinja se nalazila blizu reke Jordan, gde je Sveti Jovan vršio obrede kupanja čime su se grešni i oni koji se zbog svojih grehova iskreno kaju čistili, te na taj način pripremali za dolazak Carstva Božijeg.

Jevanđelje po Mateju kaže da je Isus oko svoje tridesete došao da se krsti kod Jovana koji mu je rekao: “Ti treba mene da krstiš, a ne ja tebe”. A kada je Sveti Jovan krstio Hrista, sa neba je sišao Duh sveti u vidu golubice i začuo se glas Gospoda: “Ti si sin moj ljubljeni. U tebi mi sva milina.“ Sećanje na ovaj događaj slavi se 19. januara, a praznik nosi ime Bogojavljenje.

Pogubljenje Svetog Jovana

Rimski vladar Irod Antip imao je rođenog brata Filipa, oženjenog lepom Irodijadom. No, i pored toga što mu je brat bio živ, Irod je odlučio da oženi bratovljevu ženu. Sveti Jovan im je zbog toga prigovorio, te je Irodijada odlučila da naredi da ga pogube. To nije ona direktno uradila, već je poslala svoju kćer, plesačicu Salome, da zaigra pred Herodom, očara ga, a potom mu tako zaslepljenom zatraži glavu Krstitelja. Tako je bilo. Posle nekoliko dana boravka u tamnici, Sveti Jovan je pogubljen. Odrubljena mu je glava koja je na tacni izneta pred Salome.

Sveti Jovan se smatra zaštitnikom zatvorenika, epileptičara, muzičara, krojača, ugostitelja, zaštitnikom Malte. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. januara, dok se dan njegove smrti obeležava 11. semptembra i zove se Usekovanije.