Hristovo krštenje 

Ranu mladost Sveti Jovan je proveo u porodici, a kada je odrastao, otišao je od kuće i odlučio da živi u pustinji kako bi apsolutno mogao i duhom i telom da se posveti molitvi i postu. Pustinja se nalazila blizu reke Jordan, gde je Sveti Jovan vršio obrede kupanja čime su se grešni i oni koji se zbog svojih grehova iskreno kaju čistili, te na taj način pripremali za dolazak Carstva Božijeg.

Jevanđelje po Mateju kaže da je Isus oko svoje tridesete došao da se krsti kod Jovana koji mu je rekao: “Ti treba mene da krstiš, a ne ja tebe”. A kada je Sveti Jovan krstio Hrista, sa neba je sišao Duh sveti u vidu golubice i začuo se glas Gospoda: “Ti si sin moj ljubljeni. U tebi mi sva milina.“ Sećanje na ovaj događaj slavi se 19. januara, a praznik nosi ime Bogojavljenje.

Pogubljenje Svetog Jovana

Rimski vladar Irod Antip imao je rođenog brata Filipa, oženjenog lepom Irodijadom. No, i pored toga što mu je brat bio živ, Irod je odlučio da oženi bratovljevu ženu. Sveti Jovan im je zbog toga prigovorio, te je Irodijada odlučila da naredi da ga pogube. To nije ona direktno uradila, već je poslala svoju kćer, plesačicu Salome, da zaigra pred Herodom, očara ga, a potom mu tako zaslepljenom zatraži glavu Krstitelja. Tako je bilo. Posle nekoliko dana boravka u tamnici, Sveti Jovan je pogubljen. Odrubljena mu je glava koja je na tacni izneta pred Salome.

Sveti Jovan se smatra zaštitnikom zatvorenika, epileptičara, muzičara, krojača, ugostitelja, zaštitnikom Malte. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. januara, dok se dan njegove smrti obeležava 11. semptembra i zove se Usekovanije.