Obrazovanje

Otac Andrija je bio trgovac, a poginuo je u Hercegovačkom ustanku, dok je majka Jovanka budnim okom motrila na Jovana, njegovu mlađu sestru, ali i svoju decu iz prvog braka. Nakon osnovne škole koju je pohađao u Sarajevu, Jovan Dučić upisuje trgovačku školu u Mostaru želeći da krene očevim stopama. Ubrzo potom odlučuje se za učiteljsku školu, te na njoj diplomira u Somboru. Ipak, kao učitelj je radio svega nekoliko godina. Zbog patriotskih pesama koje piše, Jovan Dučić biće proteran iz Bijeljine u kojoj je tada živeo i radio, zbog čega se posle toga vrlo teško zapošljavao.

Godine 1899. odlučuje da upiše Filozofsko-sociološki fakultet i odlazi u Ženevu u kojoij će provesti dosta vremena i po završetku studija. Iako preko granica svoje zemlje, Jovan Dučić održava veze sa piscima iz Mostara i sarađuje sa mnogim listovima kao što su „Zora“ (koju je osnovao sa Aleksom Šantić), „Službeni glasnik“, „Letopis“.

Pesnik-diplomata

Pošto je završio prava, od 1910. počinje svoju karijeru u diplomatskoj službi i biva postavljen za atašea u poslanstvu u Carigradu, a potom i u Sofiji. Radeći, proputovao je čitav svet, pa je tako bio i otpravnik poslova u poslanstvima u Kairu, Rimu, Atini i Madridu, a bio je i poslanik i u Budimpešti i Bukureštu.

Pred početak Drugog svetskog rata, Jovan Dučić odlazi u SAD gde će od tada, pa sve do svoje smrti, voditi Ilinoisu, organizaciju koju je osnovao Mihajlo Pupin, a koja predstavlja srpsku dijasporu u Americi.

Svoju prvu zbirku pesama objavio je 1901, a njegova celokupna poezija odiše dubokim osećanjima i zbog nje će ostati upamćen vekovima unapred. No, pokazao se i kao izvrstan pisac proze, a njegovo „Blago cara Radovana“ prava je riznica mudrosti.