Objavi ovaj članak na
2.11.2011 3:46 PM
Desanka Maksimović bila je istaknuta srpska pesnikinja čija dela i danas, nakon mnogo godina od njene smrti, iz dana u dan dobijaju na vrednosti. Rođena je 1898. godine u Rabrovici nadomak Valjeva i bila je najstarije dete Mihaila i Draginje. Otac Mihailo bio je učitelj, a premeštaj iz Rabrovice u Brankovinu dobio je odmah po rođenju voljene ćerke u kome će ona provesti bezrižno detinjstvo.
Školovanje i rad sa decom
Desanka Maksimović završila je gimnaziju u Valjevu, nakon čega nastavlja da se školuje na Filozofskom fakultetu u Beogradu na smeru za svetsku kinjiževnost, opštu istoriju i istoriju umetnosti. Ubrzo po diplomiranju zaposlila se u gimnaziji u Obrenovcu kao predavač književnosti, a potom i kao suplent u Trećoj beogradskoj ženskoj gimnaziji. Zahvaljujući stipendiji francuske vlade, Desanka Maksimović usavršavala se u Parizu punih godinu dana, a po povratku se zaposlila u Dubrovniku. Ipak, od svih gradova koje je obišla i u kojima je radila, Beograd joj je najviše bio prirastao za srce, te mu se tako vraća 1927. godine i zapošljava se u Prvoj ženskoj gimnaziji.
Književni rad
Pre svega bila je pesnik, ali i pripovedač, romansijer, pisala je za decu, a besprekornim znanjem jezika poslužila se kako bi prevela mnoga velika dela ruske, slovenačke, bugarske i francuske književnosti. Podrška prijatelja istog opredeljenja joj je mnogo značila, a samo neki od njih bili su Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Branko Ćopić, Isidora Sekulić.
Svoje prve pesme Desanka Maksimović objavljivala je u tada poznatom časopisu Misao, a ubrzo počinje da objavljuje i knjige. Ukupno ih je objavila oko pedeset, a neke od najznačajnijih su Zeleni vitez, Gozba na livadi, Šarena torbica, Pesnik i zavičaj, Otadžbino, tu sam, Prolećni sastanak, Tražim pomilovanje, Pamtiću sve, Slovo o ljubavi i druge.
Veliki deo njene poezije čine rodoljubive pesme, prožete dozom ozbiljnosti i jakih osećanja i, s druge strane, ljubavne, energične, lepršave
pesme. Neke od njenih najpoznatijih pesama su Opomena, Tražim pomilovanje, Srbija je velika tajna, a nikako se ne sme izostaviti Krvava bajka, pesma koju je Desanka Maksimović napisala 1941. godine i koja govori o streljanju nedužnih đaka iz Kragujevca. Pesma je očima javnosti bila dostupna tek po završetku rata.
U čast Desanke Maksimović
U Brankovini, 1985. godine obnovljena je škola koju je pohađala Desanka Maksimović i u kojoj je ujedno njen otac radio kao učitelj. Nazvana je Desankina škola i do dan danas ponosno nosi to ime.
Još za njenog života, u Valjevu, na Tešnjaru, podignut joj je spomenik koji je Matija Bećković svečano otkrio 1990. godine. U Beogradu, njen spomenik se nalazi u Tašmajdanskom parku, a otkriven je 2007. godine.
Slaveći sto godina od njenog rođenja, UNESCO je Desanku Maksimović proglasio za ličnost kulture u godini 1998.
Desanka Maksimović preminula je u 95. godini života, godine 1993, a sahranjena je u Brankovini.
Popularity: 5% [?]
Dozvolite mi da kazem kako je pravo olaksanje otkriti nekoga na interentu online svijetu ko zaista zna ono cime se bavi Vasi tekstovi su uistinu dobri i vi stvarno znate iznijeti i osvijetliti problem . Puno ljudi bi treba da cita vase savjete i da prati vasu stranu price . Jasno je kao dan zasto imate popularnost u svojoj oblasti. Samo nastavite . Vas vijerni posjetitelj .P.S. Vec sam vas podijelio poznanicima na facebooku. Sve najbolje
Ocena komentara:
1 
0
Zahvaljujemo se na predivnim rečima koje ste nam uputili. Ovakvi komentari daju nam motivaciju da uvek budemo još bolji. Nastavite da nas pratite. Veliki pozdrav od redakcije magazina!
Ocena komentara:
0 
0
Bok . Prije svega zelim da vam iskazem zahvalnost na odlicnom clanku koji sam u zadnje nasao. U ovom stilu produzite i dalje da nas usrecujete svojim prikazima . Mislim da vam je prva polovina teksta najbolja i sigurno precizira citavu temu. Imao bih prijedlog da nam objavite jos vodica slicnog tipa i da nam date jos dobrog materijala propracenog videom. Pozdrav za za sve iz Brckog
Ocena komentara:
1 
0
Puno hvala na pohvalama!
Ocena komentara:
0 
0