1)      rečca NE u odričnim oblicima glagola (ne mogu, ne idem, ne čitam, ne jedem i sl.)

2)      upitna rečca LI (Da li imaš novca? Hoćeš li u bioskop? Možeš li da me pozoveš? i sl.)

3)      zamenice NIKO, NIŠTA, NIKAKAV, NIČIJI, NIKOJI uz predloge (ni u čijem, ni za koga, ni sa kim i sl.)

Sastavljeno se pišu:

1)      nazivi stanovnika naselja koji u sebi sadrže dve reči (Novosađanka, Novopazarac, Crnogorac i sl.)

2)      složenice sa jednim akcentom čiji se prvi deo ne menja (jugoistočni, uvući, pismonoša i sl.)

3)      rečca NE uz imenice i prideve (nepismen, neobrazovan, nevaspitan, neznanje, nepoštenje, neiskrenost i sl.)

4)      rečca NAJ u superlativu (najjači, najjednostavniji, najugledniji, najpriličniji i sl.)

5)      neki složeni prilozi i predlozi: malopre, otprilike, uoči, povrh, najednom, napamet i sl.)

6)      prisvojni pridevi koji su izvedeni od naziva mesta koja se sastoje od dve akcentovane reči (južnoamerički i sl.)

7)      imenice PREPODNE i POPODNE koje označavaju vreme u celini (U školi smo proveli čitavo prepodne/popodne. i sl.)

• tačkom (.) se označava kraj obaveštajne rečenice, bilo da je ona potvrdna ili odrična: Danas ću ići na trčanje sa drugaricom. Ne želim da idem na taj rođendan.
• zarez (,) služi kako bi se njima razdvojile:

a)      reči ili pak skupovi od dve ili više reči: Šminka, parfem, ogledalce i po koji komad nakita obavezni su “stanovnici” svake ženske torbe.

b)      rečenice koje su nezavisne, a nisu povezane veznicima: Došao je na žurku, prišao joj je, poljubio je i vratio se kući.

c)      umetnuti delovi u rečenici: To je, naravno, ta devojka.

d)      rečenice u inverziji: Ako budeš dolazio, pozovi me da dođem.

e)      rečenice u opoziciji: Mnogo je učio, a ipak nije dobro uradio pismeni zadatak.

f)        apozicija: Novak Đoković, uspešni srpki teniser, pobedio je Rafaela Nadala.

g)      vokativ (obraćanje): Milane, kažem ti da više učiš. Slušaj, Jelena, ne možeš da ideš večeras.

• tačka i zarez (;) se nekada zajedno upotrebljavaju. Kada?

a)      kada želimo da razdvojimo (skupove) reči koji nisu srodni sa onima o kojima govorimo u nastavku rečenice: Žene vole krpice, šminku, obuću; boks, fudbal i pivo su za muškarce.

b)      kada želimo da razdvojimo više rečenica u jednoj složenoj koje nisu usko povezane sa preostalim rečenicama: Razgovarali su o njegovim problemima, putu na koji je nedavno išao, sestri koja mu stalno piše iz Londona; videlo se da je drugi čovek.

• dve tačke se koriste:

a)      u upravnom govoru: Obratlia sam joj se: “Poznajemo li se od nekud?”

b)      ispred nabrajanja (skupova) reči: Sve sam upropastila: frizuru, šminku, novu haljinu, svoje najlepše cipele.

• navodnicima se služimo:

a)      pri citiranju: Samo joj je rekao “Zdravo, lepotice”

b)      reč stavljamo pod navodnike kada želimo da je upotrebimo ironično, da izrazimo njeno potpuno suprotno značenje: Ma, ti si pravi “anđeo”. Polupao je sve čaše po kući, baš je “dobrica”.

• crta se koristi u upravnom govoru: Jelena nije mogla da dođe večeras – rekao je tužno.
• upitnik se koristi iza upitnih rečenica: Ideš li? Kada ćete doći? Kuda me vodiš?
• uzvičnikom se završavaju rečenice izgovorene povišenim tonom, bilo zbog uzbuđenja, bilo zbog toga što predstavljaju neku naredbu: Ne idi tamo! Joj, boli!
• upitnik i uzvičnik mogu se koristiti i zajedno, a to činimo kada želimo da izrazimo čuđenje: Molim!? Ne možeš da mi pomogneš!?

• tačka je jedan od pravopisnih znakova i ona se upotrebljava

a)      iza skraćenica: npr., itd., sl., tj.

b)      iza rednih brojeva, ali isključivo kada se pišu arapskim brojevima: 11. maj 1990. godine; posle rimskih brojeva nikad ne ide tačka

• dve tačke predstavljaju pravopisni znak onda kada se mogu pročitati kao „prema“, kada označavaju neki odnos kao u primerima: Utakmica je okončana rezultatom 3:1 za domaće igrače.
• tri tačke se najčešće koriste pri nabrajanju umesto skraćenice „itd.“: Bili smo u Italiji, Španiji, Francuskoj…
• apostrof se koristi kada se u reči izostavi neko slovo: Jel’ istina to što pričaš? ’Ajde sa mnom!
• crta se upotrebljava

a)      umesto predloga „do“: Kupio je 10-12 pari cipela.

b)      da označi pravac kretanja: Put Beograd – Novi Sad će biti zatvoren neko vreme.

• crtica se razlikuje od crte i ona se piše:

a)      u polusloženicama: auto-mehaničar, foto-aparat…

b)      u rečima u kojima se prvi deo piše brojevima, a drugi slovima: 40-godišnjak, 30-ak

c)      između skraćenica i nastavka za oblik: Saradnja sa SAD-om se pokazala kao odlična.

• znak jednakosti nije samo matematički, već i pravopisni znak. Koristi se, kao što mu i samo ime kaže, da izrazi jednakost: Mama jede kolač. mama = subjekat, kolač = objekat
• zagrada se može koristiti iza brojeva ili slova kojima se nešto nabraja: 1) pročitati tekst 2) podvući u tekstu sve glagole 3) napisati u kom vremenu se nalaze podvučeni glagoli
• akcenatski znaci koriste u slučajevima kada je potrebno naglasiti da smo upotrebili baš tu reč, a ne njen homonim, kako ne bi došlo da zabune pri razumevanju: Hteo je da dâ svoj doprinos.
• genitivni znak – u slučaju da reč ima isti oblik za genitiv jednine i množine, a bitno nam je da znamo koji broj je u pitanju, onda koristimo genitivni znak: Iz primerâ se da videti koliko znaš. (iz više primera)

1. skraćenice koje nastaju skraćivanjem reči, a koje se čitaju baš kao i da nisu skraćene:

a)      skraćenice iza kojih stoji tačka: br. (broj), tzv. (takozvani), sl. (slično), dr. (drugo), str. (stranica), tj. (to jest)

b)      skraćenice koje se pišu bez tačke i koje označavaju količinu: m (metar), ml (mililitar), RSD (dinar), EUR (evro), kg (kilogram)

c)       tu su i neke skraćenice koje ne označavaju količinu, ali se ipak pišu bez tačke: dr (doktor), gdin (gospodin), gđica (gospođica)

2. skraćenice koje nastaju od prvih slova ili slogova višesložnih reči:

a)      pišu se bez tačke i speluju se: ETF (Elektrotehnički fakultet), PTT (Pošta, telefon, telegraf)

b)      skraćenice koje postaju reči, pa se samim tim menjaju i po padežima: Jesi li čula da smo bili u SAD-u?

c)       pozajmljene skraćenice se pišu baš kao i što se izgovaraju i, naravno, menjaju se po padežima: Ljudi iz Unicefa su mnogo pomogli.

Koje reči se pišu velikim slovom?

1.  imena, prezimena i nadimci ljudi: Marko, Milica, Jeca, Zoran, Jovanović, Petrović

2. imena životinja: Žuća, Bleki, Ben, Lara, Srećko

3. imena božanstava i planeta: Zemlja, Jupiter, Venera, Mars, Zevs, Afrodita

4.  geografska imena: Beograd, Kraljevo, Niš, Novi Sad, Kruševac, Takovo, Bogovađa, Dunav, Kopaonik, Balkansko poluostrvo, Palić, Fruška gora

5. nazivi ustanova, društava i firmi: Jugoslovensko dramsko pozorište, Medicinski fakultet, Osnovna škola „Sveti Sava“, Sportsko društvo „Partizan“

6.   imena građevina: Ajfelova kula, Krivi Toranj, Luvr, Koloseum

7.   imena trgova i ulica: Bulevar kralja Aleksandra, Ulica Zorana Đinđića, Studentski trg

8. imena praznika: Božić, Uskrs, Bogojavljenje, Bajram, Prvi maj, Nova godina

9. imena knjiga, novina, časopisa: Svet kompjutera, Kosmopoliten, Majstor i Margarita, Zločin i kazna, Opšta enciklopedija

10.  prisvojni pridevi koji se završavaju sufiksima –ov, -ev i –in: Markov, Jovanov, Beograđankin

Veliko slovo u rečenici:

1.    početna reč u rečenici uvek se piše velikim slovom: Njegova žena je prava dama. Sneg je prekrio čitav grad. Možda ćemo svratiti večeras.

2.  kada je u pitanju upravni govor, reč koja sledi nakon dve tačke mora biti napisana velikim slovom: Učiteljica reče Jovanu: „Moraš više učiti.“

3.  nakon što se nekome direktno obratimo u pismo rečima: Dragi Marko, Poštovana gospođo Petrović, sledeći red započećemo velikim slovom:

Dragi Nikola,

Ovde se super provodimo…

4.  zamenice Vi i Vaš pišu se velikim slovom kada prema nekome želimo da iskažemo veliko poštovanje: Zadovoljstvo mi je da Vas pozovem. Oduševljena sam Vašim malopređašnjim izlaganjem.

Malim slovom pišu se:

1.    zamenice vi i vaš u slučaju da se obraća ne jednoj osobi, već čitavoj grupi: Gledaćemo vas na TV-u večeras? Blagovremeno ćemo vas obavestiti o tome.

2.   prisvojni pridevi koji se završavaju sufiksima –ski, -čki i –ški: beogradski, novosadski, kragujevački, niški, subotički

3. nastavak rečenice nakon upravnog govora: „Idete sa nama?“ – upitao je. ili „Odlučite li da idemo“, reče razdragano, „verujte da će nam biti vrlo zabavno.“