Crna svadba obavlja se nakon smrti mlade osobe koja se za ovozemaljskog života verila za osobu sa kojom je planirala brak ne nadajući se nesreći. Naime, verenik/verenica umrle osobe najčešće pristaje da ostane u simboličnom braku sa pokojnikom narednih godinu dana, što znači da za to vreme ne može da se uda, a veza sa trećom osobom značila bi preljubu.

Crna svadba odvija se upravo na dan sahrane. Iako su svi u žalosti i tuguju za umrlom osobom, sahrana poprima karakter svadbe. Verneik/verenica dolazi na sahranu u svadbenom odelu, a najviše potresan deo ovog rituala jeste momenat kada majka pokojnika oko kovčega svog deteta igra svadbarsko kolo, nakon čega ga spuštaju u raku.

Međutim, ako se desi da verenik/verenica ne pistane na „brak“, onda rodbina umrlog traga po selu za devojkom/momkom koji će pristati, kako bi tako umirili dušu pokojnika i pronašli mu saputnicu da ne bi sam provodio svoj zagrobni život.

Posle godinu dana, ovaj brak se raskida. Reč je o prilično složenom obredu o kojem se vrlo malo zna, s obzirom da mu prisustvuju samo najuži članovi porodice. Razveden/a, „crni mladoženja“ tj. „crna mlada“ sada ima pravo da se veseli i uda za svog ovozemaljskog izabranika.

Otkopavanje pokojnika bio je običaj vezan za kult Sunca i uglavnom se praktikovao povodom smrti neke mlade umrle osobe. Naime, posle četrdeset dana od smrti, rodbina i prijatelji došli bi rano ujutru na groblje i iskopali kovčeg. Zatim bi se kovčeg uspravljao, otvarao se i belom maramom bi se pokojniku brisalo lice.

Kada bi mu prebrisali lice, okrenuli bi ga ka Suncu da ga ono obasja svojim zracima i „primi“ ga, a potom bi zatvorili kovčeg i vratili ga u zemlju. Nakon ovog obreda, pripremali bi se svi pogrebni obredi koji su izvršeni onog dana kada je osoba umrla.

Neki podaci govore da je ovaj ritual poslednji put obavljen početkom 90-ih godina prošlog veka, a s obzirom da mu prisustvuju samo najbliži, o njemu nema mnogo podataka.

Vlaški običaji koji se tiču kulta mrtvih vezuju se za bogatu trpezu na kojoj se nalazi sva hrana u kojoj je pokojnik za ovog života neizmerno uživao. Kada se dođe na groblje, sva napravljena jela šire se po grobu zajedno sa cvećem i pali se tamjan, a potom se peva pesma kojom se budi umrli. Potom sledi polivanje groba bistrom vodom kojom pokojnik treba da se umije, a zatim se pali sveća kako bi video gde je hrana.

Kada neki Vlah umre, veoma značajnu ulogu igraju starije žene koje žive u blizini i koje su bile u dobrim odnosima sa pokojnim. One ga kupaju, oblače, brijaju, češljaju. Pošto se stavi u sanduk, u ruke mu se stavi sveća obavijena cvećem. Pre pravoslavnog opela, opelo vrše iste ove žene. Najstarija peva i na taj način usmerava pokojnikovu dušu ka onome svetu.

Kada se sanduk spusti u raku, pre nego što se grob zatvori, u njega silazi jedna od žena koja je učestvovala u prethodno pomenutim aktivnostima. Orahovom granom, a potom keceljom ili belom krpom čisti sanduk i kadi ga svećom. Po zatrpavanju humke svi odlaze sa groba.

Kada se porodica i zvanice vrate kući, jedan gost uzima upaljenu sveću i paricu i tako na nekoliko sati preuzima ulogu koju je pokojnik imao za života.

Pre nego što se odigra bilo koja vlaška svadba moraju se obaviti tri vrlo važne ceremonije, a to su dogovor roditelja, prosidba i veridba. U prosidbu se ide četvrtkom, subotom ili nedeljom i to uveče, a na dar se budućoj mladi nose minđuše, prsten i dukati.

Na dan svadbe, mladoženja ujutru odlazi kod kuma gde se vesele i pripremaju da krenu po nevestu koja se za toi vreme sređuje, u čemu joj pomažu sestre i prijateljice.

Nevesta nosi dugačak veo koji, prema Vlasima, ima magijsko značenje, odnosno on štiti buduću suprugu od svih zala. Zatim se preko vela na glavu stavlja venac od bosiljka koji će mladu darovati zdravljem, a potom venac od dukata koji će je učiniti materijalno obezbeđenom.

Kada u nevestino dvorište dođu svatovi, svakom od njih se daruje pogača. Sve su obične osim kumove, jer je njegova specijalno dekorisana listićima bosiljka.

Posle venčanja u opštini ili crkvi, kada nevesta uđe u dvorište svog sada već supruga, svekrva daje snahi pogaču. Ona je lomi na četiri dela i baca na sve četiri strane sveta. Potom joj se u ruke stavlja napunjeno sito koje baca na krov kuće. Ako se sito zadrži na krovu, ostaće u kući.

Potom nevesta seda u kuću i donosi joj se u krilo najmlađe dete iz familije. Dok ga drži, majka deteta treba da je poprska po venčanici mlekom iz svojih grudi.

Drugi dan svadbe, pre nego što mladenci ustanu, pred kuću im dolazi muzika i svi se vesele. Nakon što napuste bračnu postelju, kuma zajedno sa svekrvom odlazi da raspremi krevet. Ako se ispostavi da je nevesta bila nevina, kuma kroz prozor izbacuje čaršav da sve prisutne u to i uveri, a potom svi zajedno nastavljaju da se vesele.

Vlasi veruju da suze ptica kukavice izgledaju kao sitna jajašca leptira, a onaj ko ih pronađe biva sposoban štošta da uradi s obzirom da poseduje predmet od neprocenjive magijske moći. Mnoge vračare smatraju kukavičje suze najbitnijim elementom svojim magičnih napitaka.

Kada osoba pronađe suze ptica kukavica i ako poželi da proriče, onda je potrebno kada čuje ovu pticu da se oglašava da desnom nogom prokopa malo zemlje i čuva je pod jastukom zavijenu u belu ili crvenu hartiju. Na taj način, veruju Vlasi, svake noći u snovima će je posećivati budući događaju vezani za njen ili nečiji drugi život.

Vlasi veruju da kukavica koja se pozicionira na dimnjak i odatle ispušta svoje krike u stvari najavljuje smrt. Međutim, za razliku od one koju najavljuje gavran, ova smrt se može sprečiti i kukavica samo upozorava da je potrebno zatražiti pomoć od neke vračare koja će skinuti moguće čini i oterati zlo.

Detetu ime svakako daje kum koji pažljivo prati i ritual prvog šišanja deteta. Domaćica mesi šupalj kolač koji se stavlja na vrh glave deteta, te se kroz rupu provlači pramen kose sa temena, zatim iza desnog, pa iza levog uha. U trenutku kada se odsecaju ova tri pramena, naglas se saopštava ime deteta koje se do tada strogo krije i znaju ga samo kum i sveštenik koji ga je prethodno krstio po hrišćanskom obredu.

Crvenim koncem meri se visina deteta i raspon ruku. Ta dužina konca se iseče i zajedno sa odsečenom kosom se lepi voskom i stavlja u vlašu napunjenu vodom. Posle bajanja bosiljkom i gašenja užarenog uglja, majka uzima vodu i u obavezi je da naredna tri dana njome pršće bebu, sebe i prostoriju u kojoj beba spava.

Pošto se voda istroši, zamotuljak pramenova se vadi i ostaje detetu kao amajlija, a majka flašu sa bosiljkom nosi na reku, prilikom čega je potrebno da opkorači potok u suprotnom smeru od onog u kojem teče. Nakon izgovaranja formule kojom odvezuje dete od moći zlih sila i vračara, baca flašu u vodu sebi iza leđa.

Kako veruju Vlasi, najstarija Suđenica prede, ona je prelja vlakana dugog ili pak kratkog života. To je razlog zašto je na mnogim slikama predstavljena kako sedi sa preslicom i pažljivo vuče niti života, ali i smrti ljudi. Srednja sestra slaže pređu i time donasi konačnu odluku kakav će kome biti život, a najmlađa Suđenica ih potom seče makazama i na taj način određuje kada i kako će osoba umreti.

Sve tri su veoma sličnog lika, obučene su u crne odere, a njihove kose koje sežu gotovo do zemlje su uvek raspletene. One se uvek šunjaju kada je mrak i, kako se veruje, imaju običaj da ukradu nešto od odeće deteta i tako se naoružaju energijom.

No, Vlasi koji veruju u Suđenice prolaze, prema narodnom verovanju, mnogo bolje. U tom slučaju, Suđenice su izuzetno milosrdne, pa ih u mnoge domove čak i prizivaju. Po dolasku deteta u kuću, na stolu ih prva tri dana čeka bogata trpeza, na kojoj se obavezno moraju naći kolači i vino. Mnogi tvrde da su ujutru zatekli načet kolač ili manje vina u čaši, te su sigurni da to nije mogao biti niko drugi do Suđenice.