Kako se vrši sveta tajna pričešća

Nakon nedelju dana posta dolazi se na jutarnju službu nakon koje se vrši sveta tajna pričešća . Prilikom prilaska svešteniku treba se prekrstiti, a potom izgovoriti svoje ime tako da ga sveštenik čuje. Sveštenik potom verniku koji se pričešćuje daje kaščicu vina, a potom se uzima nafora. Pre nego što se nafora pojede treba se prekrstiti i svšteniku koji je daje poljubiti ruku.

Nakon pričešća, taj dan takođe treba da se posti, ali sada na ulju. Međutim, ako nije neki veliki praznik i taj dan se ne posti, onda možete da se vratite mrsnoj hrani.

Na zadušnice se na groblje, a pe toga i u crkvu, nosi kuvano žito koje simboliše smrtno telo i besmrtnu dušu i podseća na Hristove reči da zrno donosi plod tek kada umre. Crno vino, ono pak predstavlja milost od Boga kojom se leče rane nastale delovanjem greha. Sveće koje se pale za sve bližnje koji su preminuli predstavljaju simbol svetlosti Hristove kojom obasjava dušu svakog od njih.

Na groblje se toga dana nosi i hrana, ali najminimalnije moguće (ili bi bar tako trebalo da bude). Iz nekog nepoznatog razloga, mnogi imaju tu ružnu naviku da odnose na „tone“ skupo plaćene hrane i tako od tog posve tužnog dana naprave gozbu kojoj još samo fali muzika: gužva, pečenje i 15 vrsta salata su već tu. Iz kog razloga? Pokojnik svakako neće moći da je degustira. Zato, ponesite jednu voćku, naoru koju ste tog jutra dobili u crkvi i malo vina kojim ćete preliti grob.

Pošto se ovog dana deli milostinja, nemojte terati prosjake koji stoje kraj groba vašeg umrlog i čekaju da odete ne bi li i oni nešto pojeli. Možda vam u tom trenutku smetaju, ali shvatite da se na taj način samo bore da dođu do parčeta hleba pre onih koji imaju isti cilj.

Na zadušnice se u svim pravoslavnim crvama služi Sveta Liturgija. Ako su grobovi vaših bližnjih suviše daleko, u drugoj državi na primer, onda sveću možete nameniti i zapaliti je u crkvi.