Prva sedmica uskršnjeg posta naziva se još i Čista sedmica ni počinje Čistim ponedeljkom. Tada se sva hrana kuva na vodi i ne sme se jesti riba. Druga je Hroma, a treća Krstopoklona nedelja. Četvrta nedelja je Sredoposna, a peta Gluva. Šesta nedelja zove se Cvetna, a poslednja u nizu je Strasna ili Velika sedmica u kojoj je veliki petak najznačajniji dan. Tada se obeležava uspomena na Hristovo stradanje na krstu.

Tokom crkvenih službi više se govori, manje peva, a na Veliki petak vernici se mole i klečeći. Na Velikom povečerju čita se Pokajni kanon sv. Andreja Kritskog, koji je podeljen na četiri dela u kojima se kroz biblijske predstave prikazuju raznorazni grehovi i kazne koje ih prate.

Tačno je da uskršji post kao i svaki drugi podrazumeva uzdržavanje od masne i teške hrane, ali to nikako nije dovoljno. Pre svega dušu treba uzdići izvan tela svojom molitvom i življenjem u skladu sa Božjim zapovestima. Treba se lišiti svih zlodela, loših misli i poganih reči, a kajanjem zbog svakog rđavog postupka koji smo učinili.

Na Veliki petak farbaju se uskršnja jaja koja će se jesti u nedelju, na Uskrs. Deca obožavaju da eksperimentišu bojama, pa im majke dopuštaju da sakupljaju prirodne ukrase poput trave, luka, lišća kojima će one oplemeniti jaje. Prvo jaje treba da bude crveno i ono se tokom čitave godine čuva u kući, štiti porodicu, te mu naziv i jeste čuvarkuća.

A kada dođe taj radosni praznik, dan na koji je vaskrsao blaženi Isus Hrist, svi se raduju i jedni druge pozdravljaju rečima: „Hristos voskrese!“ „Vaistinu voskrese!“