U Vojvodini, poklade su se nekada obeležavale šetnjom maskirane mladeži koja je išla od kuće do kuće, a dobri domaćini bi im uvek nešto darovali, najčešće hranu. Veseli, maskirani učesnici do jutra bi pevali i zbijali šale na tuđ, ali i svoj račun.

Strašni Todor

Todorova nedelja među Vlasima je jedan od značajnijih praznika za koji se vežu određena verovanja i običaji. Naime, prve nedelje uskršnjeg posta, između ponedeljka i utorka, Vlasi praktikuju da ne rade apsolutno ništa, već ostaju u svojim kućama sa porodicom zbog straha od Todorove konjice, bića sa likom čoveka i repom na telu, izuzetno nemilosrdna.

Todorova nedelja uliva većini njih strah u kosti, ali ipak imaju razumevanja za nesrećnog Todora. Ili možda samo žele da ga odobrovolje. Tada se sprema bogata trpeza na kojoj nema čega nema, daju im priliku da posete ljude koje su voleli, obiđu mesta na kojima su nekada boravili.

Prva sedmica uskršnjeg posta naziva se još i Čista sedmica ni počinje Čistim ponedeljkom. Tada se sva hrana kuva na vodi i ne sme se jesti riba. Druga je Hroma, a treća Krstopoklona nedelja. Četvrta nedelja je Sredoposna, a peta Gluva. Šesta nedelja zove se Cvetna, a poslednja u nizu je Strasna ili Velika sedmica u kojoj je veliki petak najznačajniji dan. Tada se obeležava uspomena na Hristovo stradanje na krstu.

Tokom crkvenih službi više se govori, manje peva, a na Veliki petak vernici se mole i klečeći. Na Velikom povečerju čita se Pokajni kanon sv. Andreja Kritskog, koji je podeljen na četiri dela u kojima se kroz biblijske predstave prikazuju raznorazni grehovi i kazne koje ih prate.

Tačno je da uskršji post kao i svaki drugi podrazumeva uzdržavanje od masne i teške hrane, ali to nikako nije dovoljno. Pre svega dušu treba uzdići izvan tela svojom molitvom i življenjem u skladu sa Božjim zapovestima. Treba se lišiti svih zlodela, loših misli i poganih reči, a kajanjem zbog svakog rđavog postupka koji smo učinili.

Na Veliki petak farbaju se uskršnja jaja koja će se jesti u nedelju, na Uskrs. Deca obožavaju da eksperimentišu bojama, pa im majke dopuštaju da sakupljaju prirodne ukrase poput trave, luka, lišća kojima će one oplemeniti jaje. Prvo jaje treba da bude crveno i ono se tokom čitave godine čuva u kući, štiti porodicu, te mu naziv i jeste čuvarkuća.

A kada dođe taj radosni praznik, dan na koji je vaskrsao blaženi Isus Hrist, svi se raduju i jedni druge pozdravljaju rečima: „Hristos voskrese!“ „Vaistinu voskrese!“