U Srba postoji priča da je jedan od seoskih kneževa objavio da će svog sina jedinca oženiti onom devojkom koja mu donese najlepš uskršnje jaje . S obzirom da je momak bio mlad, lep, dobar, pošten, nije u selu bilo te koja ne bi poželela da njemu bude dragana. Dani su prolazili, a one su vredno radile na tome da njihovo uskršnje jaje oduševi oca budućeg mladoženje. U želji za pobedom, jedna od njih je čak naručila od iskusnog slikara da jaje ukrasi njenim portretom. Druga je, pak, naručila da se u njega utisne drago kamenje, treća da se optoči zlatom…

Milica je bila vrlo siromašna devojka i nije imala mogućnosti da svoje uskršnje jaje ukrasi onako kako su to činile bogate devojke. Međutim, nije odustala od takmičenja. Pronašla je krupno, belo jaje koje je oplemenila sa nekoliko listova peršuna i, kako se listovi ne bi odlepili, uvila ga u krpicu. Vodu u koju je spustila jaje obojila je listovima glavice crnog luka, te je voda dobila crvenu boju. Kada je nakon kuvanja skinula platno, rezultat je bilo prelepo crveno jaje išarano obrisima listova.

Tada ovaj metod šaranja nije bio poznat među ženama, te je Milicino uskršje jaje izazalo veliko oduševljenje kod kneza. Cenio je originalnost, jednostavnost, te su sva ostala, na koja je utrošeno i previše novca, pala u senku. Oženio je svog sina Milicom, a nama je ostao ovaj način ukrašavanja koji rado primenjujemo.

Prva sedmica uskršnjeg posta naziva se još i Čista sedmica ni počinje Čistim ponedeljkom. Tada se sva hrana kuva na vodi i ne sme se jesti riba. Druga je Hroma, a treća Krstopoklona nedelja. Četvrta nedelja je Sredoposna, a peta Gluva. Šesta nedelja zove se Cvetna, a poslednja u nizu je Strasna ili Velika sedmica u kojoj je veliki petak najznačajniji dan. Tada se obeležava uspomena na Hristovo stradanje na krstu.

Tokom crkvenih službi više se govori, manje peva, a na Veliki petak vernici se mole i klečeći. Na Velikom povečerju čita se Pokajni kanon sv. Andreja Kritskog, koji je podeljen na četiri dela u kojima se kroz biblijske predstave prikazuju raznorazni grehovi i kazne koje ih prate.

Tačno je da uskršji post kao i svaki drugi podrazumeva uzdržavanje od masne i teške hrane, ali to nikako nije dovoljno. Pre svega dušu treba uzdići izvan tela svojom molitvom i življenjem u skladu sa Božjim zapovestima. Treba se lišiti svih zlodela, loših misli i poganih reči, a kajanjem zbog svakog rđavog postupka koji smo učinili.

Na Veliki petak farbaju se uskršnja jaja koja će se jesti u nedelju, na Uskrs. Deca obožavaju da eksperimentišu bojama, pa im majke dopuštaju da sakupljaju prirodne ukrase poput trave, luka, lišća kojima će one oplemeniti jaje. Prvo jaje treba da bude crveno i ono se tokom čitave godine čuva u kući, štiti porodicu, te mu naziv i jeste čuvarkuća.

A kada dođe taj radosni praznik, dan na koji je vaskrsao blaženi Isus Hrist, svi se raduju i jedni druge pozdravljaju rečima: „Hristos voskrese!“ „Vaistinu voskrese!“