Uskršnja pletenica zahteva sledeće sastojke:

0,5 kg brašna

150 g putera

150 ml mleka

50 g šećera

1 kvasac

2 jajeta

2 supene kašike kisele pavlake

pola kafene kašičice soli

Priprema:

U jednu posudu dobro izdrobite kvasac i pomešajte ga sa mlekom. Zatim umutiti puter, šećer, 1 jaje i so. Kada se smesa sjedini, počnite sa mešenjem. Kada ste umesili glatko testo, ostavite ga u posudi prekrivenoj krpom da nadođe.

Kada je teslo nadošlo, premesite ga i podelite na tri jednaka dela. Od svakog dela napraviti dugačak valjak, a potom ispletite pletenicu baš kao što to činite sa kosom. Kada ste ispleli testo, spojte krajeve i ostavite je u pleh koji ste prethodno obložili pek papirom. Premažite pletenicu umućenim jajetom i pavlakom i pecite je oko pola sata.

Kada ste je ispekli, umesto u posudu stavite u sredinu uskršnje pletenice šarena jaja.

Večernje bogosluženje koje se služi u svim pravoslavnim hramovima ima posebnu čar kada je Vrbica . Crkve su prepune dece najrazličitijeg uzrasta, jer je u pitanju praznik dece kada im majke, osim što ih sečano obuku, kupe zvončiće vezane za trobojku. To ih naročito raduje. Zvončići oko vrata simbolično predstavljaju pobedu nad smrti. Naime, na Lazarevu subotu, za koju smo reklida se još zove i Vrbica , Isus je umrlog prijatelja Lazara oživeo, dok su deca, u znak pobede, Hrista pozdravljala vrbovim grančicama.

Povratak u život

Četvorodnevni Lazar živeo je u Vitaniji sa svojim sestrama Martom i Marijom. Kada je preminuo, bio je sahranjen četiri dana pre nego što je isus došao. Došavši, Hrist je naredio se skloni grobni kamen i pozvao Lazara da izađe, što se i dogodilo. Upravo to čudo razljutilo je judejske sveštenike zbog čega su mu presudili raspećem.

Nakon vaskrsenja, Lazar je živeo na Kipru još četrdeset godina, a njegove mošti odatle su prenete u Carigrad 890. godine, gde i danas počivaju.

Običaji

Na vrbicu, u crkvu unose tek olistali vrbovi lastari koje sveštenik osveti, a potom podeli narodu. Sledi trokratni ophod, te svi vernici koji su te večeri došli u crkvu zajedno obilaze oko nje i pevaju tropar. Kada se služba završi, vrbove grančice se odnose kućama i ostavljaju pored ikone.

Kod starih Slovena postojali su običaji kićenja zeenilom, a vrba je bila naročito omiljena. Ona je simbolisala napredak u svakom pogledu, podmlađivanje i verovalo se da odagnava bolest i mnoga druga zla. U selima širom Srbije nekada se negovao običaj po imenu Lazarice. Tog dana, devojke su se kitile vrbom i tako “odevene” išle od kuće do kuće pevajući pesme kojima se priziva zdravlje. Danas, ovaj običaj je malo gde sačuvan.

U Srba postoji priča da je jedan od seoskih kneževa objavio da će svog sina jedinca oženiti onom devojkom koja mu donese najlepš uskršnje jaje . S obzirom da je momak bio mlad, lep, dobar, pošten, nije u selu bilo te koja ne bi poželela da njemu bude dragana. Dani su prolazili, a one su vredno radile na tome da njihovo uskršnje jaje oduševi oca budućeg mladoženje. U želji za pobedom, jedna od njih je čak naručila od iskusnog slikara da jaje ukrasi njenim portretom. Druga je, pak, naručila da se u njega utisne drago kamenje, treća da se optoči zlatom…

Milica je bila vrlo siromašna devojka i nije imala mogućnosti da svoje uskršnje jaje ukrasi onako kako su to činile bogate devojke. Međutim, nije odustala od takmičenja. Pronašla je krupno, belo jaje koje je oplemenila sa nekoliko listova peršuna i, kako se listovi ne bi odlepili, uvila ga u krpicu. Vodu u koju je spustila jaje obojila je listovima glavice crnog luka, te je voda dobila crvenu boju. Kada je nakon kuvanja skinula platno, rezultat je bilo prelepo crveno jaje išarano obrisima listova.

Tada ovaj metod šaranja nije bio poznat među ženama, te je Milicino uskršje jaje izazalo veliko oduševljenje kod kneza. Cenio je originalnost, jednostavnost, te su sva ostala, na koja je utrošeno i previše novca, pala u senku. Oženio je svog sina Milicom, a nama je ostao ovaj način ukrašavanja koji rado primenjujemo.

Prva sedmica uskršnjeg posta naziva se još i Čista sedmica ni počinje Čistim ponedeljkom. Tada se sva hrana kuva na vodi i ne sme se jesti riba. Druga je Hroma, a treća Krstopoklona nedelja. Četvrta nedelja je Sredoposna, a peta Gluva. Šesta nedelja zove se Cvetna, a poslednja u nizu je Strasna ili Velika sedmica u kojoj je veliki petak najznačajniji dan. Tada se obeležava uspomena na Hristovo stradanje na krstu.

Tokom crkvenih službi više se govori, manje peva, a na Veliki petak vernici se mole i klečeći. Na Velikom povečerju čita se Pokajni kanon sv. Andreja Kritskog, koji je podeljen na četiri dela u kojima se kroz biblijske predstave prikazuju raznorazni grehovi i kazne koje ih prate.

Tačno je da uskršji post kao i svaki drugi podrazumeva uzdržavanje od masne i teške hrane, ali to nikako nije dovoljno. Pre svega dušu treba uzdići izvan tela svojom molitvom i življenjem u skladu sa Božjim zapovestima. Treba se lišiti svih zlodela, loših misli i poganih reči, a kajanjem zbog svakog rđavog postupka koji smo učinili.

Na Veliki petak farbaju se uskršnja jaja koja će se jesti u nedelju, na Uskrs. Deca obožavaju da eksperimentišu bojama, pa im majke dopuštaju da sakupljaju prirodne ukrase poput trave, luka, lišća kojima će one oplemeniti jaje. Prvo jaje treba da bude crveno i ono se tokom čitave godine čuva u kući, štiti porodicu, te mu naziv i jeste čuvarkuća.

A kada dođe taj radosni praznik, dan na koji je vaskrsao blaženi Isus Hrist, svi se raduju i jedni druge pozdravljaju rečima: „Hristos voskrese!“ „Vaistinu voskrese!“