Međutim, vernik mora osetiti pokajanje da bi skinuo teret greha sa sebe. U slučaju da ispovednik primeti da se vernik ne kaje, on je slobodan da ne pročita ovu molitvu. Takođe, on se obavezuje da po cenu života nikom ne oda ono što mu ma koji vernik ispovedi.

Ako je reč o nekom većem grehu, ispovednik preporučuje verniku kaznu čija težina varira u zavisnosti od težine samoga greha. To može biti post, molitva, traženje oproštaja od osobe kojoj je učenjen nažao, a jedna od najstrožijih kazni jeste zabrana pričešća na neko vreme, jer vernik tako ne može da olakša dušu, već je prinuđen da živi sa teretom greha koji ga izjeda.

Kako se vrši sveta tajna pričešća

Nakon nedelju dana posta dolazi se na jutarnju službu nakon koje se vrši sveta tajna pričešća . Prilikom prilaska svešteniku treba se prekrstiti, a potom izgovoriti svoje ime tako da ga sveštenik čuje. Sveštenik potom verniku koji se pričešćuje daje kaščicu vina, a potom se uzima nafora. Pre nego što se nafora pojede treba se prekrstiti i svšteniku koji je daje poljubiti ruku.

Nakon pričešća, taj dan takođe treba da se posti, ali sada na ulju. Međutim, ako nije neki veliki praznik i taj dan se ne posti, onda možete da se vratite mrsnoj hrani.

Znamenje

Nakon par dana od porođaja vrši se znamenje rođene bebe. Kako se to radi? Naime, neko od članova porodice odlazi kod sveštenika po znamenje noseći mu flašu vode. Sveštenik osvećuje vodicu i u nju dodaje bosiljak: Potom izgovara ime koje će dete nositi dok se ne krsti. Vodom donetom kući beba se kupa narednih četrdeset dana.

Krštenje

Posle nekoliko nedelja, dete je spremno za krštenje . Naime, sveštenici stalno upozoravaju da decu treba što pre krstiti, čim malo ojačju. U suprotnom, ako se ne daj Bože bebi nešto dogodi i umre nekrštena, sveštenik nema pravo da nad njom izvši opelo.

Krštenje se obično vrši u manastiru ili crkvi, a sve češće sveštenici dolaze i u kuću roditelja. Za krštenje je potrebno spremiti krsnicu, platno u beloj boji kojim će se dete uviti odmah po krštenju. Kasnije, od tog platna detetu se šije komad odeće. Zatim je potrebno pripremiti vodu kojom će se dete krstiti, a nakon obreda njome treba zaliti cveće. Tokom čina krštenja, sveštenik detetu odseca pramen kose koji stavlja u vosak koji se, zajedno sa svećom koja je tom prilikom gorela, čuva u kući.

Iako je krštenje deteta važan događaj u životu svake majke, ona ipak ne sme prisustvovati u slučaju da se dete krštava pre četrdesetog dana života, jer se veruje da je tokom tog perioda žena nečista.  

Krštenje svakako ne može proći bez kuma. On je duhovni otac deteta i osoba koja mu daje ime. Da bi mogao da krsti dete, kum takođe mora biti kršten po pravoslavnom obredu i mora biti punoletan. Uloga kuma nikako ne može pripasti roditeljima, ali ni monasima.

Nužno krštenje
 
U slučaju da se, daleko bilo, dete razboli i rizično je voditi ga bilo gde, pa samim tim i u crkvu, onda crkva dozvoljava krštenje u nuždi koje može izvršiti svaka osoba krštena po pravoslavnom obredu. Dete se pokropi vodom i izgovore se sledeće reči: Krštava se sluga Božji (ime) u ime Oca Amin, i Sina Amin, i Svetoga Duha.