Ženska narodna nošnja sastojala se od košulje, suknje, jeleka i pregače. Košulja je uvek bila izrađena od lana, te je stoga bila vrlo prijatna za nošenje. Predeo oko vrata i rukava je bio zatvoren i živopisno ukrašen finom čipkom, najčešće u crvenoj boji.

Suknja je obavezno bila tamnije boje od košulje i po sebi je imala vertikalne pruge čija se boja slagala sa bojom čipke na košulji. Sa prednje strane je bila otvorena, pa se morala zadenuti za pojas kako ne bi spala, s obzirom da tada rajsfešlusa na njima nije bilo.

Preko košulje nošen je jelek u boji suknje koji je bio ukrašen zlatnim, srebrnim ili šarenim vezom koji se naročito isticao na tamnoj podlozi.

Pregača se obavezno morala nositi preko suknje i bilo je nepristojno izaći iz kuće bez nje na sebi. Žene i devojke su je uglavnom izrađivale same od domaće vune, iako je ovaj proces bio prilično dug i naporan. Trebalo je ošištai ovcu, oprati vunu, presti, obojiti vunu i tek onda tkati na razboju.