Srpski ustanci

Knez Miloš Obrenović bio je najstariji sin Višnje Gojković i Teodora Mihailović, a imao je i polusestru i polubraću po majci koja je prethodno imala još jedan brak. Miloš se tada prezivao Teodorović i služio je u porodici jednog imućnog trgovca stokom. Prezime Obrenović preuzeo je od brata Milana, ali je počeo da ga koristi tek nakon bratovljeve smrti. Bio je ponosan što za brata ima tako istaknutog vojvodu, marljivo je učio od njega, pratio svaki njegov gest, te je zajedno sa njim učestvovao u značajnijim bitkama Prvog srpskog ustanka. S obzirom da se istakao u njima, od Karađorđa je na upravu dobio Užičku nahiju.

Drugi srpski ustanak, podignut u Takovu 1815. doneo je dogovor između knjaza i Ali-paše, što je Srbiji donelo brojne privilegije od izuzetnog značaja. Vlast je želeo samo za sebe i nije birao sredstva da to i postigne. Uspevao je da potkupi Turke, a onih koji su predstavljali pretnju za njegovu apsolutističku vladavinu se uspešno rešavao. Tako je i 1817. godine naredio da se ubije Karađorđe, nakon što ga je ovaj posetio i predložio mu da zajedno organizuju ustanak.

Godine 1830. Knez Miloš Obrenović dobio je Hatišerif, sultanov dokument o delimičnoj unutrašjoj samoupravi i slobodnoj školi. U ovo vreme privreda počinje da cveta, a u zemlju pristižu obrazovani lekari, inženjeri i stručnjaci iz mnogih drugih oblasti. S druge strane, tada po prvi put srpski studenti odlaze na školovanje u inostranstvo, naročito u Rusiju, Nemačku, Austriju i Ugarsku.

Izgnanstvo

Određene grupacije bile su izraziti protivnici Miloševog načina vladanja, te su poštopoto želeli da ga izmene. Godine 1835. donet je Sretenjski ustav. Međutim, vrlo brzo je zamenjen Turskim ustavom koji je podrazumevao nekoliko savetnika koje knez nije mogao da otpusti i koji su morali učestvovati u upravljenju državom. Nezadovoljan, knez Miloš Obrenović abdicira 1839.

Vlast je pala u ruke starjeg sina Milana koji je, bolešljiv, umro posle samo mesec dana. Vlast je nasledio Milanov brat Mihailo, ali pošto se, kada je u pitanju vođenje države, ugledao na oca, vrlo brzo ga je zamenio Karađorđev sin Aleksandar. No, nakon skoro dvadeset godina ignanstva, Svetoandrejska skupština dozvolila je Milošu da se vrati u zemlju, te je 1848. ponovo započeo svoju vladavinu. Ona je bila kratkog daha, sve do 1860. godine, jer Miloš tada umire.