1. skraćenice koje nastaju skraćivanjem reči, a koje se čitaju baš kao i da nisu skraćene:

a)      skraćenice iza kojih stoji tačka: br. (broj), tzv. (takozvani), sl. (slično), dr. (drugo), str. (stranica), tj. (to jest)

b)      skraćenice koje se pišu bez tačke i koje označavaju količinu: m (metar), ml (mililitar), RSD (dinar), EUR (evro), kg (kilogram)

c)       tu su i neke skraćenice koje ne označavaju količinu, ali se ipak pišu bez tačke: dr (doktor), gdin (gospodin), gđica (gospođica)

2. skraćenice koje nastaju od prvih slova ili slogova višesložnih reči:

a)      pišu se bez tačke i speluju se: ETF (Elektrotehnički fakultet), PTT (Pošta, telefon, telegraf)

b)      skraćenice koje postaju reči, pa se samim tim menjaju i po padežima: Jesi li čula da smo bili u SAD-u?

c)       pozajmljene skraćenice se pišu baš kao i što se izgovaraju i, naravno, menjaju se po padežima: Ljudi iz Unicefa su mnogo pomogli.