Zlatiborsko naselje Sirogojno , sa svojih skoro 800 stanovnika, pleni svojim neverovatnim pejzažima koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Iako maleno, Sirogojno je vrlo živo seoce koje nikad ne spava. Tako razdraganim čine ga i turisti koji su svake godine sve brojniji i brojniji.

Topli, a lepi i moderni džemperi

Ono po čemu je Sirogojno najpoznatije jesu kvalitetni vuneni džemperi koji oduzimaju dah, naročito modernim strancima koji su malo gde imali prilike da se susretnu sa ovim, slobodno možemo reći, umetničkim delima. Džemperi se rade ručno, te je svaki unikat. Ako je suditi po šarama koje krase ove džempere, onda je kreativnost žena Sirogojna zaista na jednom zavidnom nivou. Iako se činilo da ovaj zanat mre, mlade žene uspevaju da ga sačuvaju svojom zainteresovanošću učeći od starijih i iskusnijih.

Staro selo

Ono što najviše privlači svakako je etno selo ili, kako još kažu, muzej na otvorenom. “Staro selo” vredan je spomenik kulture, a čine ga zlatiborske rekonstruisane brvnare. Osim što svaki posetilac uživa obilazeći ih, moći će mnogo toga i da nauči. Recimo, vrlo je zanimljivo čuti kako se nekada pravio kajmak, videti u kakvim posudama se držao, naučiti nešto o zanatima koji su izumrli sa pojavom moderne tehnologije i još mnogo toga zanimljivog.

Glavna kuća u etno selu budi kod onih starijih uspomenu na bezbrižno detinjstvo kada se cela porodica skupljala oko ognjišta da zajedno obeduje, kada se jelo iz drvenog posuđa i sedelo na drvenom podu. Mlađima je teško da poveruju da su nekada svi članovi porodice, ma koliko ih bilo, spavali u istoj prostoriji, a da su majke hranu pripremale na pomenutom ognjištu bez struje i obilja namirnica.

U okviru “Starog sela”, Sirogojno ima i crkvu posvećenu Hristovim apostolima Petru i Pavlu, dok se pored nalazi seosko groblje. Iako skromne arhitekture, crkva izgleda božanstveno zahvaljujući ikonama od kojih neke datiraju čak iz 1764. godine.