Mika Antić nije bio samo penik, već i novinar, slikar, ali i filmski reditelj. Zato se u sklopu “Antićevih dana”, koji se održavaju svake godine u Novom Sadu, održavaju različiti programi. Ovde se susreću ne samo ljubitelji, već i stvaraoci poezije, prikazuju se filmovi koje je Mika Antić režirao, uživa se u izložbii njegovih slika. Tu je i likovna kolonija “M. A.”, ali i svečana dodela nagrade “Mika Antić”.

A evo šta je Mika Antić rekao o svojoj prvoj ljubavi: “Često nisam uspevao da je dozovem. Tu maštu za koju sam govorio da treba, za sve deèake i devojèice, zagnjurene u jastuke noći, kao lokomotiva da juri. Mašta je čarolija. Možda ju je najtačnije definisala ona moja dugorepa, brbljiva, sveznajuća i prozračna ptica: najvažnije na svetu to je umeti videti vetar i čuti sneg kako pada; umeti dotaći prstom sumrak na prvom uglu i osetiti na usni sanjivi ukus mesečine.
Mašta je moja prva ljubav.”

A evo i jedne njegove najpoznatije pesme:

Plavi čuperak

Čuperak kose obično nose
neko na oku,
neko do nosa,
al’ ima jedan čuperak plavi
zamisli gde?
U mojoj glavi.

Kako u glavi da bude kosa?

Lepo.
U glavi.

To nije moj čuperak plavi
već jedne Sanje iz šestog ‘a’.

Pa šta?

Videćeš šta kad jednog dana
čuperak nečije kose tuđe
malo u tvoju glavu uđe,
pa se umudriš,
udrveniš,
pa malo – malo pa… pocrveniš,
pa grickaš nokte
i kriješ lice,
pa šalješ tajne ceduljice,
pa nešto kunjaš,
pa se mučiš,
pa učiš – a sve koješta učiš.

Izmešaš rotkve i romboide.
Izmešaš note i piramide.
Izmešaš leptire i gradove.
I sportove i ručne radove.
I tropsko bilje. I stare Grke.
I lepo ne znaš šta ćeš od muke.

Sad vidiš šta je čuperak plavi
kad ti se danima mota po glavi,
pa od dečaka – pravog junaka
napravi tunjavka i nespretnjaka.