Palatalizacija se javlja:

• u vokativu jednine imenica muškog roda koje se završavaju na K, G, H:

vuk – vuče ; radnik – radniče ; Predrag – Predraže

• kod građenja reči čija se tvorbena osnova završava na K, G, H:

strah – strašan ; prah – prašina ; muka – mučiti

• kod prezenta glagola čija se tvorbena osnova završava na K, G, H:

tući – tučem – tuku ; peći – peku ; obući – obučem –obuku

A pošto je srpska gramatika puna izuzetaka, ne treba da čudi što ih nalazimo i ovde. Tako, palatalizacija se neće izvršiti u sledećim slučajevima:

• kod prisvojnih prideva koji su nastali od ličnih imena sa završetkom –ga ili –ka:

Senka – Senkin ; Petka – Petkin ; Gaga – Gagin

• postoje reči koje bi, ako bi se izvršila palatalizacija, potpuno izgubile svoj smisao, zbog čega u ovakvim slučajevima nema palatalizacije:

baka – bakin ; dug – dugi ; kocka – kockica