Sveta tajna braka ne podrazumeva samo čin samog venčanja. Kada par donese odluku da svoju ljubav kruniše brakom odlazi kod sveštenika kako bi obavio takozvani predbračni ispit. Tada sveštenik ispituje postojanje tj. nepostojanje činjenica koje bi mogle da spreče dvoje da uđu u brak. Neke od najvećih smetnji su krvno srodstvo među budućim supružnicima, maloletstvo, neobavljeno krštenje jednog ili oba buduća bračna druga, obećanje drugoj osobi na brak i slično.

Međutim, ako Bog da i ne postoje nikakve smetnje, nakon tri Svete Liturgije, Sveta tajna braka se može izvršiti i to isključivo u pravoslavnom hramu. Venčanje se vrši pred Krstom i Jevanđeljem, a obavezno moraju biti prisutna dva svedoko, odnosno kumovi mladenaca. Pre samog venčanja, mladenci ispred oltara jedno drugom na ruku stavljaju verenički prsten.

Sveštenik jasno i glasno obavezno postavlja svim prisutnima pitanje da li postoji neki valjan razlog zbog kojeg dvoje prisutnih mladenaca ne bi trebalo da se venčaju. Ako ne, na samom kraju venčanja sveštenik oboje pita da li slobodnom voljom stupaju u ovaj brak i da li se nisu obećali nekom drugom. Ako pristanu, sveštenik im oboma na glavu stavlja vence i izgovara “Gospode, Bože, naš, slavom i čašću venčaj ih”. Nakon toga iz iste čaše piju vino i time se simbolično zavetuju da će čitavog života sve deliti jedno sa drugim, i dobro i zlo, i sreću i tugu, biti tu jedno za drugo i u zdravlju i u bolesti.

Što Bog sastavi, čovek ne može da rastavi, te crkva venčanje jednom od supružnika sa trećom osobom dozvoljava samo u slučaju smrti ili neverstva supružnika.

U antičkom Rimu, bidermajer se pravio od mirisnih, pokatkad i lekovitih trava, a njegova svrha bila je da otera zle duhove daleko od mladenaca i njihovih gostiju. Tu su se stavljale i kojekakve travčice koje bi navodno potpomogle da supružnici dobiju prvo muško dete, naslednika.

Vremena se menjaju, a sa njima, naravno, i običaji. Danas bidermajer nema neku posebnu svrhu, osim da upotpuni stajling nasmejane i zadovoljne mlade koja se nikada u životu nije osećala tako uzbuđeno. Međutim, u Srba, ali i u ostalim delovima sveta, mlade bacaju bidermajer po izlasku iz crkve. Sve devojke koje su došle na venčanje poređaju se iza mladinih leđa i svaka od njih priželjkuje da baš ona bude ta koja će ga uhvatiti, jer se veruje da je ona sledeća koja će se udati i na čijoj će se svadbi uskoro veseliti.

Naravno, u pitanju je samo simpatični običaj, prilika da se svi slatko nasmeju i zabave, s obzirom da malo ko veruje da će se baš ta devojka koja je uhvatila bidermajer sledeća udati. Mada, nikad se ne zna…

Kaže narod “Bog na nebu – kum na zemlji”, a tu je i ona stara “Kum nije dugme”. Bez kumova se ne može obaviti ni crkveno ni opštinsko venčanje, oni su svedoci ljubavi koja cveta među vama. Zato je vrlo važno da za kuma izaberete sebi dragu osobu, najboljeg prijatelja, onog za koga ste sigurni da će vam, baš kao i budući supružnik, biti veran i u dobru i u zlu. Međutim, nije ništa neobično, šta više, da se obnavljaju i neka stara kumstva. Neretko se dešava da Srbi za kuma imaju čoveka koga vide tek drugi, treći put u životu, jer je navodno maler prekidati staro kumstvo.

Dever je takođe jedan od važnih osoba na svakom srpskom venčanju. Njegova uloga je da čuva mladu pre samog čina sklapanja braka, tokom proslavljanja, ali i da je preda mladoženji. Ako mladoženja ima rođenog brata, onda uloga devera pripada njemu. Ako ga nema, onda bira brata iz bliske familije. Zanimljivo je da dever u neku ruku stvarno mora da čuva mladu, jer u suprtnom postoji mogućnost da ostane bez para. Na primer, mladoženjini drugovi se udruže, otmu mladi cipelu, a na deveru je da je otkupi ma koliki novci bili u pitanju.

Barjaktar je mladoženjin ili drug ili rođak, a na njemu je da nosi barjak ukrašen ćebetom i drugim raskošnim stvarima kako bi se na simboličan način nevestinim svatovima stavilo do znanja da se dobro udala i da će biti u sigurnim rukama.

Stari svat je takođe iz mladoženjine uže ili dalje rodbine. On je najstariji neoženjeni član familije, a njegova “dužnost” je da dopraća i otpraća goste, motri na mladence i bude svedok njihovog zavetovanja.

Svi navedeni sede za jednim stolom, stolom za kojim je zaljubljeni par zbog čega su se svi tog dana i sastali trudeći si da ceremonija ostane dugo zapamćena.