Manastir Kalenić zidan je od kamenih blokova i crvene opeke, materijala koji su naizmenično ređani, pa spoljna fasada podseća svojim izgledom na šahovsko polje. Baš kao i manastir Manasija, manastir Kalenić po arhitekturi pripada Moravskoj školi, dok je slikarstvo ovog duhovnog mesta od izueztnog kulturnog značaja.

U priprati se nalazi freska ktitora koji zajedno sa suprugom i bratom prilazi despotu Stefanu Lazareviću. Preostale freske inspirisane su motivima iz života Isusa Hrista, Bogorodice i velikih verskih praznika.

Za vreme Kočine krajine, monasi ovog manastira učestvovali su u borbi protiv Turaka, što je za posledicu imalo spaljivanje Kalenića. Početkom 18. veka manastir Kalenić je prvi put obnovljen, a 1815. godine u njega su prenete mošti Stefana Prvovenčanog. Međutim, one će 1839. biti vraćene u manastir Studenicu.