Znamenje

Nakon par dana od porođaja vrši se znamenje rođene bebe. Kako se to radi? Naime, neko od članova porodice odlazi kod sveštenika po znamenje noseći mu flašu vode. Sveštenik osvećuje vodicu i u nju dodaje bosiljak: Potom izgovara ime koje će dete nositi dok se ne krsti. Vodom donetom kući beba se kupa narednih četrdeset dana.

Krštenje

Posle nekoliko nedelja, dete je spremno za krštenje . Naime, sveštenici stalno upozoravaju da decu treba što pre krstiti, čim malo ojačju. U suprotnom, ako se ne daj Bože bebi nešto dogodi i umre nekrštena, sveštenik nema pravo da nad njom izvši opelo.

Krštenje se obično vrši u manastiru ili crkvi, a sve češće sveštenici dolaze i u kuću roditelja. Za krštenje je potrebno spremiti krsnicu, platno u beloj boji kojim će se dete uviti odmah po krštenju. Kasnije, od tog platna detetu se šije komad odeće. Zatim je potrebno pripremiti vodu kojom će se dete krstiti, a nakon obreda njome treba zaliti cveće. Tokom čina krštenja, sveštenik detetu odseca pramen kose koji stavlja u vosak koji se, zajedno sa svećom koja je tom prilikom gorela, čuva u kući.

Iako je krštenje deteta važan događaj u životu svake majke, ona ipak ne sme prisustvovati u slučaju da se dete krštava pre četrdesetog dana života, jer se veruje da je tokom tog perioda žena nečista.  

Krštenje svakako ne može proći bez kuma. On je duhovni otac deteta i osoba koja mu daje ime. Da bi mogao da krsti dete, kum takođe mora biti kršten po pravoslavnom obredu i mora biti punoletan. Uloga kuma nikako ne može pripasti roditeljima, ali ni monasima.

Nužno krštenje
 
U slučaju da se, daleko bilo, dete razboli i rizično je voditi ga bilo gde, pa samim tim i u crkvu, onda crkva dozvoljava krštenje u nuždi koje može izvršiti svaka osoba krštena po pravoslavnom obredu. Dete se pokropi vodom i izgovore se sledeće reči: Krštava se sluga Božji (ime) u ime Oca Amin, i Sina Amin, i Svetoga Duha.

Detetu ime svakako daje kum koji pažljivo prati i ritual prvog šišanja deteta. Domaćica mesi šupalj kolač koji se stavlja na vrh glave deteta, te se kroz rupu provlači pramen kose sa temena, zatim iza desnog, pa iza levog uha. U trenutku kada se odsecaju ova tri pramena, naglas se saopštava ime deteta koje se do tada strogo krije i znaju ga samo kum i sveštenik koji ga je prethodno krstio po hrišćanskom obredu.

Crvenim koncem meri se visina deteta i raspon ruku. Ta dužina konca se iseče i zajedno sa odsečenom kosom se lepi voskom i stavlja u vlašu napunjenu vodom. Posle bajanja bosiljkom i gašenja užarenog uglja, majka uzima vodu i u obavezi je da naredna tri dana njome pršće bebu, sebe i prostoriju u kojoj beba spava.

Pošto se voda istroši, zamotuljak pramenova se vadi i ostaje detetu kao amajlija, a majka flašu sa bosiljkom nosi na reku, prilikom čega je potrebno da opkorači potok u suprotnom smeru od onog u kojem teče. Nakon izgovaranja formule kojom odvezuje dete od moći zlih sila i vračara, baca flašu u vodu sebi iza leđa.