Srpsko-bugarski rat

Milan Obrenović je za kralja proglašen 1882. godine. Političkim životom polako zavladava haos. U Srbiji počinju da se formiraju političke stranke, a narod biva sve nezadovoljniji. Seljaci su, zahvaljujući podršci radikali, organizovali i Timočku bunu usmerenu protiv Milanove vladavine, ali je on zajedno sa vojskom uspeo da je uguši.

Želeći da osvoji Makedoniju i time proširi svoju teritoriju, kralj Milan Obrenović ulazi u rat sa Bugarskom. Na njegovo veliko nezadovoljstvo, Srbija biva poražena 1885. godine, te je kralj prinuđen da sklopi mir u Bukureštu.

Ne dugo nakon ovog rata, zaverenici su pokušali da izvrše atentat na kralja Milana, ali im to nije pošlo za rukom. Oni su, naime, presekli grede od njegovog kupatila, pa te činjenice navode na pomiso da su atentatori možda čak neki od njemu bliskih ljudi s obzirom da su uspeli da stignu čak do njegovih intimnih odaja.

Abdikacija i proterivanje iz Srbije

Na Dan Kraljevine 1889. godine, Milan Obrenović napušta presto. S obzirom da je kralj Aleksandar još uvek bio maloletan, kralj Milan je prema Ustavu odredio tri namesnika koji će voditi državu dok Aleksandar ne napuni dovoljno godina da bi mogao sam da vlada.

Samo tri godine nakon abdikacije, Milan Obrenović biva proteran iz zemlje. Povratak je usledio 1897. kada ga je sin kralj Aleksandar imenovao za vrhovnog zapovednika aktivne vojske. Iako je sin bio tako milostiv prema njmu, Milan Obrenović ga ipak nije podržao u želji da se oženi Dragom Mašin i zauvek napušta i njega i zemlju.

Kralj Milan umro je od upale pluća 1901. godine, a njegov grob nalazi se pored groba kneginje Ljubice u Krušedolu.

Aleksandar I Karađorđević proveo je detinjstvo u Crnoj Gori, dok osnovnu školu završava u Ženevi odakle nastavlja školovanje u Sankt Peterburgu i, najzad, u Beogradu u kojem pohađa vojnu školu. Važno je napomenuti da je Aleksandrov deda bio crnogorski kralj Nikola I Petrović, a kršteni kum Nikolaj II Aleksandrovič. Početak njegove karijere počinje onoga trenutka kada se stariji brat Đorđe odrekne nasledstva prestola i ta uloga pripadne njemu.

Sada već prestolonaslednik Aleksandar I Karađorđević učestvovao je u Prvom i Drugom balkanskom ratu i kao zapovednik Prve armije odneo veliki broj pobeda. Još značajniju ulogu imao je u Prvom svetskom ratu tokom kojeg se kralj Petar I povlači, a on postaje regent. Na čelu sa regentom Aleksandrom i vojvodama Živojinom Mišićem, Stepom Stepanovićem i Petrom Bojovićem, 1978. godine probijen je Solunski front.

Kada je u avgustu 1921. godine umro kralj Petar I, Aleksandar postaje kralj, a već sledeće godine ženi se rumunskom princezom Marijom, te se iz ovog braka rađaju Petar, Tomislav i Andrej.

Diktatura

Od januara 1929, pa sve do septembra 1931. godine na snazi će biti šestojanuarska diktatura koju je zaveo Aleksandar I Karađorđević raspustivši Narodnu skupštinu i proglasivši ideologiju „integralnog jugoslovenstva“. Tada kraljevina dobija i novo ime – Jugoslavija. Međutim, šestojanuarska diktatura biće ukinuta kada kralj donese novi, Oktroisani ustav.

Oktroisani ili septembarski ustav imao je za cilj da podstakne nacionalno jedinstvo i tada je Kraljevina Jugoslavija proglašena za ustavnu umesto naslednu i parlamentarnu monarhiju.

Ubistvo kralja

Atentat na kralja zbio se u Marseju zbog čega je poznatiji kao Marsejski atentat. Oktobra 1934. godine Aleksandar I Karađorđević otišao je u posetu Francuskoj sa namerom da ojača odbrambeni savez od nacističke nemačke. Međutim, hrvatske ustaše i vnatrešna makedonska revolucionarna organizacija su ga tom prilikom ubile, baš kao i Luja Bartua, ministra spoljnih poslova u Francuskoj. Izvršilac ubistava bio je Vlado Černozemski, dok je Bartua ubio jedan od policajaca želeći da spreći Černozemskog. Sahranjen je u zadužbini kralja Petra I na Oplencu, a njegova smrt predstavljala je ogroman gubitak za čitavu zemlju.

Obožavalac tetovaža

Zanimljivo je da je kraj Aleksandar I Karađorđević bio veliki ljubitelj tetovaža, pa je i sam imao jednu na telo. Naime, na grudima mu je izrađena velika tetovaža na kojoj je predstavljen pruski jednoglavi orao raširenih krila koji u jednoj ruci drži mač, u drugoj šaru, dok mu na glavi počiva heraldička kruna.