• tačkom (.) se označava kraj obaveštajne rečenice, bilo da je ona potvrdna ili odrična: Danas ću ići na trčanje sa drugaricom. Ne želim da idem na taj rođendan.
• zarez (,) služi kako bi se njima razdvojile:

a)      reči ili pak skupovi od dve ili više reči: Šminka, parfem, ogledalce i po koji komad nakita obavezni su “stanovnici” svake ženske torbe.

b)      rečenice koje su nezavisne, a nisu povezane veznicima: Došao je na žurku, prišao joj je, poljubio je i vratio se kući.

c)      umetnuti delovi u rečenici: To je, naravno, ta devojka.

d)      rečenice u inverziji: Ako budeš dolazio, pozovi me da dođem.

e)      rečenice u opoziciji: Mnogo je učio, a ipak nije dobro uradio pismeni zadatak.

f)        apozicija: Novak Đoković, uspešni srpki teniser, pobedio je Rafaela Nadala.

g)      vokativ (obraćanje): Milane, kažem ti da više učiš. Slušaj, Jelena, ne možeš da ideš večeras.

• tačka i zarez (;) se nekada zajedno upotrebljavaju. Kada?

a)      kada želimo da razdvojimo (skupove) reči koji nisu srodni sa onima o kojima govorimo u nastavku rečenice: Žene vole krpice, šminku, obuću; boks, fudbal i pivo su za muškarce.

b)      kada želimo da razdvojimo više rečenica u jednoj složenoj koje nisu usko povezane sa preostalim rečenicama: Razgovarali su o njegovim problemima, putu na koji je nedavno išao, sestri koja mu stalno piše iz Londona; videlo se da je drugi čovek.

• dve tačke se koriste:

a)      u upravnom govoru: Obratlia sam joj se: “Poznajemo li se od nekud?”

b)      ispred nabrajanja (skupova) reči: Sve sam upropastila: frizuru, šminku, novu haljinu, svoje najlepše cipele.

• navodnicima se služimo:

a)      pri citiranju: Samo joj je rekao “Zdravo, lepotice”

b)      reč stavljamo pod navodnike kada želimo da je upotrebimo ironično, da izrazimo njeno potpuno suprotno značenje: Ma, ti si pravi “anđeo”. Polupao je sve čaše po kući, baš je “dobrica”.

• crta se koristi u upravnom govoru: Jelena nije mogla da dođe večeras – rekao je tužno.
• upitnik se koristi iza upitnih rečenica: Ideš li? Kada ćete doći? Kuda me vodiš?
• uzvičnikom se završavaju rečenice izgovorene povišenim tonom, bilo zbog uzbuđenja, bilo zbog toga što predstavljaju neku naredbu: Ne idi tamo! Joj, boli!
• upitnik i uzvičnik mogu se koristiti i zajedno, a to činimo kada želimo da izrazimo čuđenje: Molim!? Ne možeš da mi pomogneš!?

• tačka je jedan od pravopisnih znakova i ona se upotrebljava

a)      iza skraćenica: npr., itd., sl., tj.

b)      iza rednih brojeva, ali isključivo kada se pišu arapskim brojevima: 11. maj 1990. godine; posle rimskih brojeva nikad ne ide tačka

• dve tačke predstavljaju pravopisni znak onda kada se mogu pročitati kao „prema“, kada označavaju neki odnos kao u primerima: Utakmica je okončana rezultatom 3:1 za domaće igrače.
• tri tačke se najčešće koriste pri nabrajanju umesto skraćenice „itd.“: Bili smo u Italiji, Španiji, Francuskoj…
• apostrof se koristi kada se u reči izostavi neko slovo: Jel’ istina to što pričaš? ’Ajde sa mnom!
• crta se upotrebljava

a)      umesto predloga „do“: Kupio je 10-12 pari cipela.

b)      da označi pravac kretanja: Put Beograd – Novi Sad će biti zatvoren neko vreme.

• crtica se razlikuje od crte i ona se piše:

a)      u polusloženicama: auto-mehaničar, foto-aparat…

b)      u rečima u kojima se prvi deo piše brojevima, a drugi slovima: 40-godišnjak, 30-ak

c)      između skraćenica i nastavka za oblik: Saradnja sa SAD-om se pokazala kao odlična.

• znak jednakosti nije samo matematički, već i pravopisni znak. Koristi se, kao što mu i samo ime kaže, da izrazi jednakost: Mama jede kolač. mama = subjekat, kolač = objekat
• zagrada se može koristiti iza brojeva ili slova kojima se nešto nabraja: 1) pročitati tekst 2) podvući u tekstu sve glagole 3) napisati u kom vremenu se nalaze podvučeni glagoli
• akcenatski znaci koriste u slučajevima kada je potrebno naglasiti da smo upotrebili baš tu reč, a ne njen homonim, kako ne bi došlo da zabune pri razumevanju: Hteo je da dâ svoj doprinos.
• genitivni znak – u slučaju da reč ima isti oblik za genitiv jednine i množine, a bitno nam je da znamo koji broj je u pitanju, onda koristimo genitivni znak: Iz primerâ se da videti koliko znaš. (iz više primera)