Na Vidiku Magazin» glasovne promene

Prelazak L u O

Administrator — Mon, 11 Jul 2011 15:35:37 +0000

Prelazak L u O je glasovna promena pri kojoj suglasnik L prelazi u samoglasnik O ako se nađe na kraju sloga. Evo primera kada se izvršava prelazak L u O:

u nominativu jednine pojedinih prideva koji se nalaze u muškom rodu:

mio – mili

zero – zreli

kiseo – kiseli

veseo – veseli

topao – topli

u nominativu jednine nekih imenica sva tri roda:

misao – misli

anđeo – anđeli

ugao – uglovi

orao – orlovi

posao – poslovi

kod radnog glagolskog prideva u jednini muškog roda:

čitao – čitala

sedeo – sedela

jeo – jela

mleo – mlela

pleo – plela

pri izvođenju nekih reči:

seliti – seoba

deliti – deoba

kod imenica koje se završavaju na -LAC u svim padežima osim u nominativu jednine i genitivau množine:

slušalac – slušaoci

gledalac – gledaoci

čitalac – čitaoci

poštovalac – poštovaoci

obožavalac – obožavaoci

*međutim, ovo ne važi za reči strelac, ilegalac i znalac koje su u ovom slučaju izuzeci

Nepostojano A

Administrator — Mon, 11 Jul 2011 15:04:56 +0000

Nepostojano A je glasovna promena koja podruzumeva postojanje glasa A u nekim rečima, a zatim gubljenje tog glasa u nekim drugim oblicima te iste reči.

Na nepostojano A nailazimo u sledećim slučajevima:

kod nominativa jednine prideva muškog roda

mrtav – mrtvi

šupalj – šuplji

bolestan – bolesni

dobar – dobri

ljubak – ljupki

kod genitiva množine imenica srednjeg roda

pismo – pisama

staklo – stakala

sedlo – sedala

svetlo – svetala

kod nominativa jednine i genitiv množine imenica muškog roda

hitac – hici – hitaca

trenutak – trenuci – trenutaka

poćetak – počeci – početaka

kućerak – kućerci – kućeraka

kapak – kapci – kapaka

kod genitiva množine imenica ženskog roda

ovce – ovaca

mačke – mačaka

lutke – lutaka

greške – grešaka

sveske – svezaka

kod oblika za prošlo vreme nekih glagola

stigao – stigli – stigla

mogao – mogli – mogla

pekao – pekli – pekla

prošao – prošli – prošla

došao – došli – došla

kod nominativa pridevske zamenice muškog roda

nikakav – nikakvi – nikakva

sav – svi– sva

onakav – onakvi – onakva

takav – takvi – takva

kakav – kakvi – kakva

kod pojedinih predloga

s – sa

kroz – kroza

uz – uza

k – ka

niz – niza

Na kraju pisanih dokumenata često se uviđa sledeća greška:

S’ poštovanjem

Ovo nikako nije ispravno, jer se glas A ne izostavlja, već postoje dva oblika ovog predloga, a to su S i SA.

Jotovanje

Administrator — Mon, 11 Jul 2011 14:14:42 +0000

Jotovanje je glasovna promena u srpskom jeziku u kojoj se sonant J veže sa suglasnicima ispred sebe, a koji nisu prednjonepčani, već Z, S, D, T, N, L, K G, H, a rezulat vezivanja su prednjonepčani suglasnici Ž, Š, Đ, Ć, NJ, LJ, Č.

Međutim, u slučaju da se sonant J nađe ispred usnenih suglasnika B, P, V, M, on se sa njima neće stopiti, već preći u samoglasnik LJ, iz čega se dobijaju suglasničke grupe BLJ, PLJ, MLJ i VLJ.

Jotovanje se javlja u prezentu pojedinih glagola kao što su

klicati – klic + jem – kličem

mahati – mah + jem – mašem

pisati – pis + jem – pišem

ali i kod komparativa prideva

crn + ji – crnji

uzak + ji – uži

tvrd + ji – tvrđi

Jotovanje će se izvršiti i pri izvođenju nekih reči poput

cvet + je – cveće

grm + je – grmlje

žbun + je – žbunje

u instrumentalu jednine imenica ženskog roda koje se završavaju suglasnikom

mladost + ju – mladošću

mast + ju – mašću

so + ju – solju

ali i kod trpnog prideva nekih glagola

platiti – plaćen

voleti – voljen

kositi – košen

Postoji nekoliko prideva čiji je komparativ nepravilan i u kojima je izvršeno jotovanje, a većina prilikom građenja njihovog oblika često pravi grešku:

kaže se STROŽI, a ne STROŽIJI

kaže se VIŠI, a ne VIŠLJI

kaže se BEŠNJI, a ne BESNIJI

kaže se TEŠNJI, a ne TEŠNIJI

Sibilarizacija

Administrator — Wed, 06 Jul 2011 23:14:17 +0000

Sibilarizacija je još jedna u nizu glasovnih promena i ona se zasniva na prelasku zadnjonepčanih suglasnika K, G i H u zubne suglasnike C, Z, S u slučaju da se nađu pred samoglasnicima E i I.

Kada sibilarizacija stupa na snagu?

kod množine imenica muškog roda:

radnik – radnici

siromah – siromasi

jastog – jastozi

seljak –seljaci

orah – orasi

kod imperativa:

vući – vuci

leći – lezi

pomagati – pomozi

obući – obuci

peći – peci

kod lokativa i dativa imenica ženskog roda:

supruga – supruzi

devojka – devojci

muka – muci

šaka – šaci

Međutim, sibilarizacija se neće izvršiti u sledećim slučajevima:

kod ličnih imena u dativu i lokativu

Užičanka – Užičanki

Slovenka – Slovenki

Desanka – Desanki

Japanka – Japanki

Stanka – Stanki

kod reči koje se završavaju sa -ČKA, -ĆKA, -CKA

tačka – tački

mačka – mački

kocka – kocki

voćka – voćki

zvečka – zvečki

kod reči koje se završavaju na –NKA, -TKA I –SKA

crnka – crnki

pripovetka – pripovetki

lutka – lutki

motka –motki

maska – maski

kada se javi suglasnička grupa ZG ili SH

mazga – mazgi

tezga – tezgi

Palatalizacija

Administrator — Wed, 06 Jul 2011 14:40:48 +0000

Palatalizacija je jedna od glasovnih promena u srpskom jeziku koja podrazumeva promenu zadnjonepčanih suglasnika K, G i H u prednjonepčane suglasnike Č, Ž i Š ako se nađu ispred samoglasnika E, I ili A.

Palatalizacija se javlja:

u vokativu jednine imenica muškog roda koje se završavaju na K, G, H:

vuk – vuče ; radnik – radniče ; Predrag – Predraže

kod građenja reči čija se tvorbena osnova završava na K, G, H:

strah – strašan ; prah – prašina ; muka – mučiti

kod prezenta glagola čija se tvorbena osnova završava na K, G, H:

tući – tučem – tuku ; peći – peku ; obući – obučem –obuku

A pošto je srpska gramatika puna izuzetaka, ne treba da čudi što ih nalazimo i ovde. Tako, palatalizacija se neće izvršiti u sledećim slučajevima:

kod prisvojnih prideva koji su nastali od ličnih imena sa završetkom –ga ili –ka:

Senka – Senkin ; Petka – Petkin ; Gaga – Gagin

postoje reči koje bi, ako bi se izvršila palatalizacija, potpuno izgubile svoj smisao, zbog čega u ovakvim slučajevima nema palatalizacije:

baka – bakin ; dug – dugi ; kocka – kockica