Lekovita voda

Banja Vrdnik najviše je poznata po svom izvoru kisele mineralne vode koji je otkriven tek 50ih godina prošloga veka, a što se tiče njegovih kapaciteta, on daje čak 50 litara vode u minutu. Ipak, to nije jedini. Tu je i izvor čija temperatura može dostići čak 33 stepena, zbog čega se koristi za lečenje reumatizma, ali i mnogih drugih zdravstvenih tegoba.

Manastir Vrdnik

Još jedan od razloga zašto banja Vrdnik privlači ne samo domaće, već i inostrane turiste jeste manastir Vrdnik čiji je osnivač car Lazar. Za vreme najezde Turaka bio je spaljen, uništen do temelja, ali su ga monasi iz Ravanice vrlo brzo obnovili, a ubrzo u njemu sahranili i Lazarove mošti koje će kasnije biti premeštene u manastir Ravanicu. Sve do 1941. godine manastir će čuvati odeću, pokrov za lice i mnogobrojne vredne predmete koji su nekada bili u vlasništvu kneza Lazara. Ipak, danas ovde počiva samo deo moštiju i po koji komad njegove odeće.

Mošti svete velikomučenice Anastasije i deo moštiju svetog Teodora Tirona takođe čine deo manastirskog blaga, baš kao i svetinje sa groba Hristovog.

Ono što Frušku goru čini vrlo zanimljivom jeste to što je nekada bila ostrvo Panonskog mora i dosta je razruđena kako planinskim, tako i rečnim tokovima. Nije naročito visoka planina i za razliku od obima koji obuhvata sam nacionalni park, planina Fruška gora zauzima svega 500 km².

Na ovom području nisu oduvek boravili isključivo Srbi. Narodi iz čitave Evrope podizali su građevine najrazličitijeg tipa na području Fruške gore zbog čega je ona danas jedno od najvećih nalazošta brojnih fosilnih ostataka.

Fruškogorski manastiri čine važan deo istorije ove planine. Najstariji je izgrađen čak u 15. veku, a najmlađi tri veka kasnije. Do Drugog svetskog rata postojalo je 30 manastira izuzetne lepote, duhovne, ali i arhitektonske vrednosti, a danas ih ima samo 16 od kojih je tek poneki obnovljen dok su ostali u ruševinama.  

Ova planina prekrasnih pejzaža čuva u svojim šumama najrazličitije vrste pečuraka, s tim što treba biti vrlo pažljiv pri njihovom prikupljanju, jer se osim jestivih ovde kriju i one otrovne koje niko ne bi želeo na svom tanjiru, a još manje u svom stomaku.

Čitava planina idealno je mesto kada zaželite da se odmorite, opustite ragledajući lepote gotovo netaknute prirode, slušajući Dunav kako tiho tiče, ali najpoznatije izletište svakako je Stražilovo koje se nalazi u neposrednoj blizinih Sremskih Karlovaca, mesto koje je bilo predmet nadahnuća mnogih velikih srpskih pesnika.