Stefanovi roditelji bili su kralj Milutin i kraljica Ana, ćerka bugarskog cara. Međutim, pošto je Milutinov brak sa Anom bio drugi po redu od ukupno tri, njihov brak proglašen je nevažećim, te je tako Stefan Dečanski ostao uskraćen za pravo na presto. To ga je nateralo da protiv oca podigne bunu.

Nemilosrdni otac

Kralj Milutin se nije dao. Sakupio je vojsku i krenuo na sina. Nedugo potom u njemu je proradio očinski instikt i ponudio je sinu pregovore. Stefan Dečanski bio je dirnut ovim gestom, te je otišao da moli oca za oproštaj. Ali, ispostavilo se da je ovo bio pogrešan korak. Milutin nije imao ni malo milosti prema svome sinu, okovao ga je i poslao u Skoplje gde mu je oduzet vid, a odatle je izgnan u Carigrad. Ipak, neki izvori tvrde da su izvršioci kazne bili potplaćeni, te da Stefan Dečlanski nije oslepljen. No, čitagv život preko očiju je nosio povez, verovatno iz straha od nemilosrdnog oca.

Čudo od Boga

Kada je proglašno da je kralj Milutin umro, Stefan Dečanski objavio je da mu je Sveti Nikola povratio vid i skinuo je povez koji je do tada nosio. Osnovao je jaku stabilnu stranki na čiju stranu je stala i crkva i vratio se u Srbiju predloživši Konstantinu, Milutinovom sinu iz prvog braka koji ga je nasledio na prestolu, da dele vlast. Naravno, Konstantin je odbio ponudu i time započeo borbu za nasleđe.

Konstantin je surovo nastradao u ovoj borbi. Ubijen je tako što su ga klinovima pričvrstili za dasku, a potom ga presekli na pola. Neki spisi kažu da je Stefan Dečanski od njegove lobanje napravio pehar iz kog je pio. Godine 1322, na Bogojavljenje, Stefan Dečanski krunisan je za kralja.

 Za vreme svoje vladavine Stefan Dečanski je proširio Srbiju ka jugu, a nakon svoje najznačajnije, već pomenute bitke, bitke kod Velbužda, protiv Stefana se pobunio sin Dušan, svrgao ga sa prestola, a potom i ubio.

Njegova zadužbina jeste manastir Visoki Dečani, podignut iz zahvalnosti prema Bogu što mu je vratio vid, a nalazi se ispod planine Prokletije, kod Peći.