U Srba postoji priča da je jedan od seoskih kneževa objavio da će svog sina jedinca oženiti onom devojkom koja mu donese najlepš uskršnje jaje . S obzirom da je momak bio mlad, lep, dobar, pošten, nije u selu bilo te koja ne bi poželela da njemu bude dragana. Dani su prolazili, a one su vredno radile na tome da njihovo uskršnje jaje oduševi oca budućeg mladoženje. U želji za pobedom, jedna od njih je čak naručila od iskusnog slikara da jaje ukrasi njenim portretom. Druga je, pak, naručila da se u njega utisne drago kamenje, treća da se optoči zlatom…

Milica je bila vrlo siromašna devojka i nije imala mogućnosti da svoje uskršnje jaje ukrasi onako kako su to činile bogate devojke. Međutim, nije odustala od takmičenja. Pronašla je krupno, belo jaje koje je oplemenila sa nekoliko listova peršuna i, kako se listovi ne bi odlepili, uvila ga u krpicu. Vodu u koju je spustila jaje obojila je listovima glavice crnog luka, te je voda dobila crvenu boju. Kada je nakon kuvanja skinula platno, rezultat je bilo prelepo crveno jaje išarano obrisima listova.

Tada ovaj metod šaranja nije bio poznat među ženama, te je Milicino uskršje jaje izazalo veliko oduševljenje kod kneza. Cenio je originalnost, jednostavnost, te su sva ostala, na koja je utrošeno i previše novca, pala u senku. Oženio je svog sina Milicom, a nama je ostao ovaj način ukrašavanja koji rado primenjujemo.