Crna svadba obavlja se nakon smrti mlade osobe koja se za ovozemaljskog života verila za osobu sa kojom je planirala brak ne nadajući se nesreći. Naime, verenik/verenica umrle osobe najčešće pristaje da ostane u simboličnom braku sa pokojnikom narednih godinu dana, što znači da za to vreme ne može da se uda, a veza sa trećom osobom značila bi preljubu.

Crna svadba odvija se upravo na dan sahrane. Iako su svi u žalosti i tuguju za umrlom osobom, sahrana poprima karakter svadbe. Verneik/verenica dolazi na sahranu u svadbenom odelu, a najviše potresan deo ovog rituala jeste momenat kada majka pokojnika oko kovčega svog deteta igra svadbarsko kolo, nakon čega ga spuštaju u raku.

Međutim, ako se desi da verenik/verenica ne pistane na „brak“, onda rodbina umrlog traga po selu za devojkom/momkom koji će pristati, kako bi tako umirili dušu pokojnika i pronašli mu saputnicu da ne bi sam provodio svoj zagrobni život.

Posle godinu dana, ovaj brak se raskida. Reč je o prilično složenom obredu o kojem se vrlo malo zna, s obzirom da mu prisustvuju samo najuži članovi porodice. Razveden/a, „crni mladoženja“ tj. „crna mlada“ sada ima pravo da se veseli i uda za svog ovozemaljskog izabranika.