Njegov lik, njegova dela, milostinja koju je davao siromašnima činila je da bude obožavan ne samo u mestu iz kojeg je potekao, već i šire. Poznato je da je Sveti Nikola nakon smrti svojih roditelja, oca Teofana i majke None, prodao svu svoju imovinu, te novac razdelio onima kojima je on bio najpotrebniji uz reči: “Sirotinjo, od vas svi uzimaju, vreme je da vam neko nešto i da.”

Za vreme vladavine careva Dioklecijana i Maksimijana, tokom strašnog progona i mučenja hrišćana, Sveti Nikola bačen je u tamnicu. Međutim, to ga nije sprečilo da nastavi da propoveda hrišćansku veru. Po izlasku iz tamnice, Sveti Nikola bio je još jednom oštro osuđen, ali ovoga puta zabranom prisustva na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji. Naime, on je udario aleksandrijskog sveštenika Arija koji je optužen za jeres, ali je nedugo potom ponovo dobio odobrenje da prisustvuje Saboru kada su se “nadležnima” javili Isus Hrist i Bogorodica, rekavši da Nikola na taj način samo brani pravu veru i da nije pravedno što su mu izrekli takvu kaznu.

U svojoj, otprilike, 73. godini, Sveti Nikola umire 6. decembra 343. godine kada se danas i slavi. No, ljudi su ga i tokom života smatrali svecem. Ozdravio je mnoge bolesne, a među njima je i Stefan Dečanski kome je povratio vid. Danas, hrišćani veruju da su njegove mošti te koje leče, a one se nalaze u Bariju, u Italiji.

I dok neki praznuju 19. decembar u svojim domovima, pred bogatom posnom trpezom, moreplovci ovoga dana bacaju svoja sidra kako bi zahvalili Svetom Nikoli čudotvorcu koji je spasao mnoge nasukane, izgubljene brodove i koji im i danas dolazi u pomoć pri strašnim brodolomima.