Krstić kao stvralac slika Studenica,Čačak, Kosovo Polje dao je dobru podlogu slikarki koja će u budućnosti doduše delati apsolutno drugačijim načinom nego u njegovom ateljeu. Prvi učielj pomogao joj je da odebere fakultet koji će pohađati, pa tako Nadežda Petrović odlazi u Minhen gde se upoznaje sa velikim imenima slovenačkog slikarstva Jakopićem, Groharom i Jamom koji su i sami bili na minhenskim studijama.

Nadežda Petrović priredila je svoju prvu izložbu 1900. godine u Beogradu na Velikoj školi i time otpočela svoju uspešnu slikarsku karijeru na domaćem području. Njeni uzori bili su impresionisti sa čijim je radovima imala prilike da se susretne u Minhenu u kom je boravila četiri godine. Zbog odabranog pravca dugo neće biti prihvaćena, šta više, naići će na brojne oštre kritike. Ipak, ostaće verna svom izboru.

Godinu dana Nadežda Petrović boravila je u Francuskoj, u Parizu, gradu koji će je inspirisati da kasnije naslika Most na Seni, Kej na Seni, Bulonjska šuma, Bogorodičina crkva u Parizu. Izlagala je i u Zagrebu, Ljubljani i Rimu, a 1912. godine otvorila je svoju slikarsku školu.

No, osim što je poznata kao slikarka, Nadežda Petrović bila je i dobrovoljna bolničarka na frontu u Prvom balkanskom ratu. Međutim, tada oboleva od pegavog tifusa i umire u Valjevu 3. aprila 1915. godine.

Već tada, kao mlad i ambiciozan slikar, počinje da izlaže svoja dela, jasno obojena uticajem simbolizma i secesije, a osim slikarstva bavi se grafikom, scenografijom i ilustracijom.

Samo par godina kasnije, Sava Šumanović iznajmljuje na Monparnasu u Parizu svoj slikarski atelje i tamo sklapa izuzetno dobra prijateljstva sa mnogim velikim umetnicima toga doba. S obzirom da mu je učitelj tada bio kubista Andre Lot, novonastale Šumanoviće slike imaju elemenata kubizma.

Slika koja mu je donela ogromnu slavu, naročito u Francuskoj, jeste Doručak na travi, naslikana 1927. godine i inspirisana istoimenim delom Kloda Monea. Pesma francuskog pesnika Artura Remboa Pijani brod, ali i Žerikoova slika Splav meduza nadahnuli su ga da uradi sliku Pijana lađa za sedam dana i sedam noći neprekidnog rada.

Kada se vratio u rodno mesto nastavlja da slika, ali ovoga puta pejzaže, a iz nostalgije za Parizom nastala su vredna dela Luksemburški park i Most na Seni.

Za vreme Drugog svetskog rata 1942. godine, Sava Šumanović odveden je u Sremsku Mitrovicu sa još oko 200 Srba koje su ustaše potom streljale i sahranile u zajedničku masovnu grobnicu.

Obrazovanje na prvom mestu

Prve dane u velikoj, novoj, obećanoj zemlji, Mihajlo Pupin provodio je radeći vrlo teške poslove. Međutim, zahvaljujući svojoj upornosti, svojim ambicijama i podsticaju ljudi koji su u njemu videli da je rođen da stvara velika dela, uspeo je da odskoči mnogo dalje od toga. Evo šta on kaže u svojoj autobiografiji “Sa pašnjaka do naučenjaka”: “Zа mlаdog doseljenikа i nije nesrećа dа se ovdje iskrcа bez prebijene pаre u džepu; zа mlаdog čovjekа uopšte nije nesrećа biti bez novcа, аko se odlučio dа sаm sebi krči put sаmostаlnom životu, pod uslovom dа u sebi imа dovoljno snаge dа sаvlаdа sve teškoće sа kojimа bi se sukobio.” On je, sudeći po njegovim delima, imao neverovatne količine snage.

Pet godina kasnije po dolasku u Ameriku, Mihajlo Pupin upisuje Kolumbija univerzitet u Njujorku, a nakon toga nastavlja studiranje u Engleskoj i Berlinu. Nakon odbrane doktorske disertacije kod širom sveta poznatog teorijskog i eksperimentalnog fizičara Helmholca, Mihajlo Pupin dobio je posao koji su mnogi priželjkivali – mesto profesora teorijske fizike na Kolumbija univerzitetu, gde će raditi sve do penzionisanja 1929. godine. U svojoj 81. godini, Pupin umire 1935.

Pupinovi pronalasci

Njegov najpoznatiji pronalazak, kojim je vrlo značajno uticao na svet telekomunikacija, jeste tzv. “Pupinova teorija”. Zahvaljujući ovoj teoriji, otklonjeno je štetno dejstvo kapacitivnosti vodovoda, što se manifestovalo šumom prilikom razgovora telefonom. Ovo je rešio tako što je induktivne kalemove pozicionirao na strogo određenim rastojanjima duž vodovoda.

Svakako, to nije bio njegov jedini patent. Pored ovog objavio je još 33, među kojima su i talasni provodnik, radiofonski prijemnik, aperiodični pilotni provodnik, zvučni generator, višestruka antena za prenošenje električnih talasa, aparat za selektivno pojačavanje, mašina za namotavanje, bežično prenošenje električnih signala…

Godine 1946. u Beogradu je osnovan univerzitet koji nosi njegovo ime, a o njegovom doprinosu govori i činjenica da je jedan krater na Mesecu nazvan Mihajlo Pupin. U saradnji sa Kolumbija univerzitetom na kome je radio, o njemu je, na osnovu pomenute autobiografije, snimljen i film.

Bio je četvrto dete Milutina i Georgine koji su pored njega imali sina Daneta i tri ćerke: Angelinu, Milku i Maricu. Na nesreću čitave porodice, najstariji sin vrlo rano umire nakon pada sa konja. Nakon tog nemilog događaja, cela porodica Tesla seli se u Gospić odakle će mladi Nikola nastaviti svoje školovanje u Karlovcima na Visokoj realnoj gimnaziji.

Detinjstvo

Sa samo 19 godina Nikola Tesla oboleo je od kolere. Mnogi su verovali da neće preživeti tu opaku bolest, a njega je u život vratila činjenica da će mu otac dopustiti da umesto svešteničkog poziva odabere prirodne nauke koje su ga istinski zanimale.

Mlad i ambiciozan, još tada daleko ispred svoje generacije, 1875. godine upisuje Višu tešničku školu u Gracu. Uspesi koje je postizao kao student rasli su iz dana u dan, njegovo učenje, ideje koje je imao oduševljavale su su ne samo njegove vršnjake, već i predavače koji su bili zasenjeni njime. Iz sveg srca želeo je da opravda poverenje oca koji mu je dozvolio da odstupi od porodične tradicije, ali ga je jako bolelo što kod njega ne vidi ni trunku ponosa. Nakon očeve smrti shvatio je da je otac bio zabrinut zbog njegovih prevelikih ambicija o čemu su ga obaveštavali Nikolini profesori koji su mu predlagali da ga “ispiše sa fakulteta ukoliko neće da se ubije prekomernim radom”, kako Tesla navodi u jednoj svojoj knjizi.

Pošto nije dobio traženu stipendiju od Matice srpske nakon očeve smrti, Tesla se seli u Prag gde nastavlja studije. Međutim, nikada ih nije završio, što nije sprečilo da postane jedan od najslavnijih ljudi svih vremena.

Prva radna iskustva

Oko 1882. godine zaposlio se u Budimpešti u Centralnom telegrafskom uredu, gde usavršava aparat za pojačanje glasa kod telefona. Te iste godine došao je i na ideju o obrtnom magnetnom polju, te dobija i preporuku svojih nadređenih za rad u Edisonovom kontinentalnom društvu u Parizu. S obzirom na Teslin marljiv rad, odgovornost sa kojom je obavljao važne poslove, Edison ga 1884. zapošljava u svojoj laboratoriji u Njujorku, ali ga nezadovoljan saradnjom napušta samo godinu dana kasnije i sa investitorima osniva “Tesla Arc Light Co”.

Tokom boravka kod Edisona, Nikola Tesla došao je do epohalnih otkrića kao što su naizmenična struja, indukcioni motor, struje visoke frekvencije, obrtno magnetno polje, radio, telekomanda radio talasima, transformator. U vlastitoj kompaniji patentira motore i generatore naizmeničnih polifaznih struja. Nakon predavanja koje je održao o svojim poznatim pronalascima i prijavljivanja novih, kompanija Vestinghaus nudi mu predlog da otkupi iste i počinje njihova velika saradnja.

Nijagarini vodopadi i “Rat struja”

Oduševljen Nijagarinim vodopadima, Nikola Tesla želeo je na njima da sagradi orgomnu turbinu koja će gradu davati struju, a Vestinghaus finansiraće izgradnju ove prve električne centrale na naizmeničnu struju. Danas, na ovom mestu stoji veliki spomenik u čast Nikole Tesle koji je izuzetno mnogo doprineo.

Vrlo brzo nastupa takozvani “Rat struja” u kome su pristalice jednosmerne struje najstrašnije osudile upotrebu naizmenične. Ipak, svetska izložba održana u Čikagu bila je osvetljena zahvaljujući naizmeničnoj struji što je predstavljalo jednu od Teslinih pobeda.

A onda je usledio još revolucionarniji izum: bežični prenos električne energijue i signala. Tada je američkoj vojsi pokazao i model radijskog upravljanja broda, neku vrstu robotke, ali i patentirao svećicu za benzinske motore sa unutrašnjim sagorevanjem.

U Kolorado Springsu, gde se seli 1899. godine, dokazuje je da je zemlja provodnik i proizvodi višemetarske veštačke munje vršeći pražnjenje od čak nekoliko miliona volti. Nikola Tesla tvrdio je i da je registrovao radio-signale koji nisu zemaljskog porekla, ali su naučne zajednice odbijale da mu u to poveruju. Međutim, on je verovao svojim otkrićima i veliki deo života posvetio je slanju signala na Mars.

Simptomi koje je Tesla počeo da ispoljava po završetku Prvog svetskog rata bili su, prema rečima mnogih, “znaci ludila”. Bio je opterećen brojem tri, te je svaki put obilazio zgradu tri puta pre nego što u nju uđe, a u njemu je bio prisutan i veliki strah od mikroba.

Starost i smrt

Godine 1934. pismenim putem se zahvaljuje Mihailu Pupinu koji je imao ideju da najsnažnije američke vodeće kompanije osnuju fond zahvaljujući kome će Tesla biti obezbeđen sve do kraja života. Ipak, odbija tu ponudu insistirajući da prima samo skromnu penziju vlade Jugoslavije.

Njegov najbolji prijatelj bio je golub, nakon čijeg uginuća zapada u tešku melanholiju. Ipak, to ga ni malo ne sprečava da radi i spava svega dva sata. Tvrdio je da se za tako kratak vremenski period može kvalitetnije odmoriti nego neko ko u spavanju provodi osam sati, koliko se preporučuje. Verovao je da ne bi znao šta će od tolike energije kada bi na san potrošio više od tih par sati.

Tokom čitavog svog samačkog života nije imao dom. Živeo je po raznoraznim nižerazrednim hotelima, a u jednom je i preminuo 1943. godine od srčane tromboze. Njengovo telo je kremirano i danas se nalazi u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu zajedno sa svim sačuvanim predmetima iz njegovog života.